Vršačka kula je tvrđava u Srbiji iz XV veka čiji se ostaci uzdižu na visini od 399 m nmv, na Vršačkom bregu iznad grada.
Smatra se da je kompleks zadužbina Đurđa Brankovića, nastala nakon pada Smedereva. Najočuvaniji deo tvrđave je donžon kula, ali su pronađeni, a zatim i obnovljeni ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći. Tokom arheoloških istraživanja krajem 20. veka, otkriven je veliki broj pokretnih nalaza.
Kula je često bio meta osvajanja i razaranja, naročito tokom XVI i XVIII veka, zbog čega su obavljeni obilni konzervatorsko-restauratorski radovi krajem XX i početkom XXI veka. Tom prilikom su Donžon kula, kao i određeni delovi bedema i kula, obnovljeni i dozidani.
Vršački zamak se nalazi pod zaštitom države i proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom od velikog značaja i zaštićen kao spomenik kulture od 1948. godine.
Možda vas zanima:
PRELEPO JEZERO NADOMAK NAŠE POZNATE BANJE Bovansko jezero je odlično za porodični odmor
Na putu od Aleksinca prema Sokobanji nalazi se veštačka akumulacija Bovansko jezero.
NAJMISTISTIČNIJI DEO SRBIJE Pećine, klasure, kanjoni i planinski vrhovi koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim
Vodopadi, vrtače, uvale, ponornice i kraška vrela, usečeni u krečnjačke litice i obrasli bujnim zelenilom, pravi su izazov za planinare i istraživače koji znaju da uživaju u netaknutoj prirodi.
Možda vas zanima:
PRELEPO JEZERO NADOMAK NAŠE POZNATE BANJE Bovansko jezero je odlično za porodični odmor
Na putu od Aleksinca prema Sokobanji nalazi se veštačka akumulacija Bovansko jezero.
NAJMISTISTIČNIJI DEO SRBIJE Pećine, klasure, kanjoni i planinski vrhovi koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim
Vodopadi, vrtače, uvale, ponornice i kraška vrela, usečeni u krečnjačke litice i obrasli bujnim zelenilom, pravi su izazov za planinare i istraživače koji znaju da uživaju u netaknutoj prirodi.
Možda vas zanima:
PRELEPO JEZERO NADOMAK NAŠE POZNATE BANJE Bovansko jezero je odlično za porodični odmor
Na putu od Aleksinca prema Sokobanji nalazi se veštačka akumulacija Bovansko jezero.
NAJMISTISTIČNIJI DEO SRBIJE Pećine, klasure, kanjoni i planinski vrhovi koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim
Vodopadi, vrtače, uvale, ponornice i kraška vrela, usečeni u krečnjačke litice i obrasli bujnim zelenilom, pravi su izazov za planinare i istraživače koji znaju da uživaju u netaknutoj prirodi.
Odluka o kompletnoj rekonstrukciji zdanja donesena je na sastanku uprave 4. marta 2009, godine kada je odlučeno da se potpuno rekonstruiše prvobitno zdanje sa Donžon kulom, zidovima i malom kulom, te da se ime zdanja promeni u Vršački zamak.
Printscreen
Radovi su počeli naredne 2010. godine i završena je prva faza radova koja je obuhvatila potpunu rekonstrukciju Donžon kule ili Vršačke kule, kako je ranije bila poznata, sa dodatkom manje zgrade pored nje, tzv. Kapija kule, regulisanjem zidarskih radova, izgradnjom unutrašnjih nivoa Donžon kule sa postavljanjem krova. Ujedno nastavljeni su radovi na drugim delovima zamka — zidinama i maloj, obloj kuli.
Druga faza je trebalo da bude završena 2011. godine i trebalo je da obuhvati izgradnju zidova i male kule, kao i uređenje celog kompleksa u turističko-sportski centar sa muzejom, osmatračnicom sa vidikovcem u Donžon kuli, kao i restoranom unutar zidina, i prostorijama za kulturno-umetnička dešavanja, uz postavljanje staklenog krova nad dvorištem zamka. Do sada je delimično realizovana umetnička galerija sa stalnom postavom. Kamin u vrhu same kule i dalje nije obnovljen. A što se tiče restorana i staklenog krova, to takođe nije realizovano. Galerija je zatvorena do daljnjeg.
Tokom avgusta 2021. otpočela je rekonstrukcija kule u trajanju od šest meseci.
Ova banja nema šta ne leči: Cena smeštaja bagatela, nalazi se na samo pola sata od Beograda
Voda je po svom sastavu lekovita alkalno-sumporovita, bogata natrijumom i sumporom
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Komentari(1)
Prelep zamak https://youtu.be/aUoYMm57CPk