NAJVOLJENIJA SRPSKA VLADARKA Vojnicima nije dala da se predaju i izgovorila čuveno „Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo!“
Ako bi deonice auto puteva u Srbiji trebalo da ponesu ime znamenitih srpskih žena, svakako među prvima to mesto pripalo bi Ljubici Vukomanović, devojci koja potiče iz jedne od najuglednijih porodica iz Rudničkog okruga, sela Srezojevaca.
Odmah nakon smrti oca Radosava, Ljubica se venčala za Miloša, na proleće 1804. godine, a venčani kum bio im je Karađorđe Petrović, vođa Prvog srpskog ustanka, stari svat Lazar Mutap,a ručni dever Nikola Milićević Lunjevica.
„Kneginja Ljubica Obrenović je važila za hrabru, odlučnu, plemenitu, posebno poštovanu i voljenu u narodu. Srednjeg rasta, lepa i radna, veoma razumna i prema svima dobra. Govorila je lepo, lako i ubedljivo. Veoma pobožna, trudila se da kada je god moguće učini neko „bogougodno“ delo ili pomogne sirotinji. Neobično jakog karaktera, prirodno bistra i odvažna snalazila se i u najtežim situacijama“, rekao je istoričar Aleksandar Marušić direktor Muzeja rudničko – takovskog kraja.
Možda vas zanima:
SELO KAO PRVA PRESTONICA TADAŠNJE SRBIJE Ovo je kuća ispred koje je Miloš Veliki uzviknuo čuvene reči – eto mene, eto vas, rat Turcima
Prema pojedinim istorijskim spisima, Miloš se u Crnuću vratio krajem marta 1815. godine, pa se ovo selo može nazvati prvom, ali privremenom prestonicom Miloševe Srbije, a sada obična seoska kuća, nekada je bila vladarski dvor.
MALO KO JE ČUO ZA OVOG VLADARA Na vlasti bio samo 26 dana, umro u najtežim mukama i niko ga ne pamti
Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara – voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju… Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je imao najtužniji kraj – osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga – zaborav!
Možda vas zanima:
SELO KAO PRVA PRESTONICA TADAŠNJE SRBIJE Ovo je kuća ispred koje je Miloš Veliki uzviknuo čuvene reči – eto mene, eto vas, rat Turcima
Prema pojedinim istorijskim spisima, Miloš se u Crnuću vratio krajem marta 1815. godine, pa se ovo selo može nazvati prvom, ali privremenom prestonicom Miloševe Srbije, a sada obična seoska kuća, nekada je bila vladarski dvor.
MALO KO JE ČUO ZA OVOG VLADARA Na vlasti bio samo 26 dana, umro u najtežim mukama i niko ga ne pamti
Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara – voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju… Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je imao najtužniji kraj – osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga – zaborav!
Možda vas zanima:
SELO KAO PRVA PRESTONICA TADAŠNJE SRBIJE Ovo je kuća ispred koje je Miloš Veliki uzviknuo čuvene reči – eto mene, eto vas, rat Turcima
Prema pojedinim istorijskim spisima, Miloš se u Crnuću vratio krajem marta 1815. godine, pa se ovo selo može nazvati prvom, ali privremenom prestonicom Miloševe Srbije, a sada obična seoska kuća, nekada je bila vladarski dvor.
MALO KO JE ČUO ZA OVOG VLADARA Na vlasti bio samo 26 dana, umro u najtežim mukama i niko ga ne pamti
Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara – voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju… Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je imao najtužniji kraj – osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga – zaborav!
Prve godine bračnog života bračni par je proveo i Brusnici, a Ljubica, kao i većina žena iz ovog perioda radila je sve poslove na imanju pa ne čudi što je u narodu bila jedna od najvoljenijih i najpoštovanijih ličnosti. Istorija je zapisala da se nosila veoma jednostavno i da je za pojasom uvek nosila dva pištolja, barem sve do 1820 . godine.
Foto: Rina
„Iz vremena Drugog srpskog ustanka , prilikom bitke na Ljubiću ostaje upisano da se ustanicima koji su krenuli u povlačenje obratila rečima „Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo!“ što je ohrabrilo vojsku, koja je krenula u napad i pobedila“, kaže Marušić.
Kao što je pisano o hrabrosti kneginje Ljubice, tako je i istorija zabeležila njenu slabost na neverstva supruga Miloša koja su rezultirala ubistvom Petrije Pljakić 1819 godine u Gornjoj Crnući. Nakon ubistva Petrije je pobegla u Srezojevce, da je Miloš ne bi ubio, ali je spasila trudnoća pa se Ljubica u oktobru 1819 godine porodila i na svet donela sina Milana, naslednika.
„Koliko je srce kneginje Ljubice, najbolje govori podatak da je Velika, kćerka koju je knez Miloš dobio sa ljubavnicom Petrijom bila odgajana zajedno sa ostalom decom koju je Ljubica izrodila Petar, Teodor, Ana i Marija, Petrija (Perka) i Savka (Jelisaveta) i sinovi Milan i Mihailo. Četvoro dece rano je umrlo, a među njima je i Velika, od boginja. Roditelje su nadživela samo dva deteta, sin Mihailo i kći Petrija, a Jelisveta majku. U nekim istorijskim tekstovima beleži se da je knez Miloš imao 11 vanbračne dece i da je kneginja Ljubica za mnoge afere znala, pa je Stanu iz Stragara čekala ispod mosta u Kragujevcu kako bi joj presudila, ali je uhvaćena i kažnjena sa 25 batina. Da ne bi presudila i Jelenki, čuvenoj Maloj gospođi, preseljena je u konak u Beograd.“, izjavio je istoričar.
Od 1825 godine, Ljubica i knez Miloš nisu živeli zajedno,a zapisi kazuju da je bila jednostavna i dostojanstvena žena koja je od nakita jedino nosila sat sa lančićem i burmu. Često je srpskim ženama poručivala da treba da se manu bespotrebnog kićenja i da se zadrže u jednostavnosti svojih života.
Shutterstock
Ono što mužu nikada nije oprostila je ubistvo kuma Karađorđa i lično je negovala odnose sa Karađorđevićima, pa je sa kumom Jelenom ostala u dobrim odnosima sve do kraja njenog života 1842. godine kada je kneginja Ljubica organizovala sprovod i sahranu u Topoli.
Miloš je 1839. godine napustio Srbiju i otišao u izgnanstvo, a na njegovo mesto došao je njihov najstariji sin Milan koji je nakon 25 dnevne vladavine, preminuo, pa ga je nasledio mlađi brat Mihailo koji je vladao u dva mandata .
Kneginja Ljubica otišla je u iznanstvo, tadašnje Austrisjko carstvo, u sadašnji Novi Posle Miloševog odlaska iz Srbije, promenila je stav, aktivno radeći na njegovom povratku, ali bez većeg uspeha Sad, a poslednje dane svoga života provela je u kajanju što je presudila Petriji.
Preminula je 26. maja 1843. godine u 58. godini života. Sahranjena je u manastiru Krušodel, na Fruškoj gori.
BAJKOVITI ODMOR NA PLANINSKOJ LEPOTICI U SRCU SRBIJE: Zlatar pun turista zbog prirodnih lepota i mnogih sadržaja (FOTO)
Ovu prirodnu oazu odlikuje izuzetno blagotvoran vazduh, spoj mediteranske i planinske klime, zelena jezera okružena omorikama i brezama, organska proizvodnja heljde i maksimalan broj sunčanih dana tokom godine.
Svih sedam dana potpuno besplatno! Banja oborila s nogu posetioce, pravi je raj na zemlji: Nalazi se na samo pola sata od Beograda
Kompleks postoji od 1899. godine, dok je modernizacija završena 2020. godine. Svi sadržaji su besplatni i dostupni tokom cele nedelje.
Stolovi kod Kraljeva: Planina slobodnih konja i beskrajnih pogleda
Na zapadnim obroncima Kopaonika, nedaleko od Kraljeva, prostire se planina Stolovi – krajolik u kojem se smenjuju prostrani pašnjaci, stada konja i vidikovci sa kojih pogled doseže do pola Srbije.
Na padinama Crnog vrha: Zašto je Borsko jezero omiljeno izletište
Na padinama Crnog vrha, nedaleko od Bora, prostire se Borsko jezero – jedno od najlepših veštačkih jezera u Srbiji. Iako je nastalo radom ljudskih ruku, priroda ga je obgrlila šumama i planinskim pejzažima, pa je postalo pravi biser istočne Srbije.
Ova srpska banja poseduje prirodni fenomen! Pored vode nudi i lekovito blato koje posebno utiče na zdravlje: Pristupačne i cene smeštaja
Lečilište u Banji Vrujci datira iz perioda Prvog svetskog rata, kada je izgrađeno prvo kupatilo. Posebnosti lečenja uključuju blagodeti hidroterapije i korišćenje lekovitog blata.
Komentari(0)