U Gostilju, malom selu na padinama Zlatibora, dani su mekani kao jutarnja magla, a mirisi iz furune i žubor vodopada stvaraju osećaj da ste zakoračili u svet gde se srce odmara i duša puni.
Gostilje nije selo kroz koje samo prolazite – ono je mesto koje vas zadrži pogledom, tišinom i nečim nevidljivim što vas podseća kako izgleda istinski mir. Iza poznatog vodopada krije se cela jedna priča o životu u skladu sa prirodom, o ljudima koji još uvek mese hleb u peći i sire mleko kao nekad, i o tišini koja više govori nego reči.
Mirisi detinjstva i zvuk vode
Prvi utisak kada dođeš u Gostilje je miris – drva koja gore u starim šporetima, hleb koji se peče u furuni, seno koje se suši na prolećnom suncu. Sve je tiho, osim vode – jer nedaleko od sela nalazi se vodopad Gostilje, jedan od najlepših u Srbiji. Voda se spušta sa visine od 20-ak metara, osvežava vazduh i stvara laganu izmaglicu koja sve oko sebe obavija poput sna.
Možda vas zanima:
Sirogojno: Zlatiborsko selo starih drvenih kuća pod šindrom i čuvenih džempera
Na padinama Zlatibora, u selu Sirogojno, vreme kao da je stalo. Tu se nalazi jedinstveni muzej na otvorenom „Staro selo“, gde posetioci mogu da zakorače u prošlost i vide kako su Srbi živeli pre više od dva veka.
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Možda vas zanima:
Sirogojno: Zlatiborsko selo starih drvenih kuća pod šindrom i čuvenih džempera
Na padinama Zlatibora, u selu Sirogojno, vreme kao da je stalo. Tu se nalazi jedinstveni muzej na otvorenom „Staro selo“, gde posetioci mogu da zakorače u prošlost i vide kako su Srbi živeli pre više od dva veka.
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Možda vas zanima:
Sirogojno: Zlatiborsko selo starih drvenih kuća pod šindrom i čuvenih džempera
Na padinama Zlatibora, u selu Sirogojno, vreme kao da je stalo. Tu se nalazi jedinstveni muzej na otvorenom „Staro selo“, gde posetioci mogu da zakorače u prošlost i vide kako su Srbi živeli pre više od dva veka.
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Ali pravo čudo Gostilja nije vodopad. To su domaćini koji vam donesu čašu surutke pre nego što ste i stigli da pitate. To su deca koja se još igraju na livadi. To je vreme koje ovde ide sporo – ili ga niko i ne meri.
Domaćinstva koja čuvaju duh prošlosti
Gostilje ima nešto što mnogi zaboravljeni krajevi nemaju – živ duh tradicije. U mnogim domaćinstvima i dalje se pravi sir i kajmak na starinski način, mesi se pogača sa prstima, a kvasac je onaj prirodni, od krompirove vode. U kuhinjama miriše na čorbu od koprive, proju, i vruću rakiju koja se služi i kad ste prvi put tu.
Domaćinstva su otvorena za posetioce – ne kao hoteli, već kao kuće sa srcem. Tu se ne iznajmljuje soba, već se deli život. Sedneš sa gazdaricom, slušaš kako su nekad mleli kukuruz, kako su zimi preli vunu i spremali svadbe koje su trajale tri dana.
Mesto gde duša predahne
Uveče, kada se Zlatibor zarumeni na horizontu, a sela počnu da tonu u tišinu, čuje se samo cvrkut i tiho zujanje. Gosti često ostanu bez reči – jer nisu navikli na prirodni mir, bez automobila, televizije, buke. U Gostilju ljudi uče da ponovo slušaju – ptice, reku, i sebe.
Jedan starac iz sela kaže: „Ovde se ništa ne dešava brzo, al’ se sve desi kako treba.“ I zaista, kad si u Gostilju, više ti i ne treba ništa osim tog trenutka – sada i ovde.
Zašto Gostilje nije samo selo
Gostilje nije još jedna destinacija. To je osećaj. To je mesto gde se ljudi podsećaju da sreća ne stanuje u brzini, već u jednostavnosti. Gde se ne dolazi da se obiđe, već da se ostane makar malo – zbog ljudi, tišine, mirisa, i onog nečeg nevidljivog što nas vuče ka korenima.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)