Po ugledu na Budimpeštu i druge evropske gradove i naš glavni grad će već od sredine septembra dobiti banju sa spa i velnes centrom u naselju „Vest 65”, u Ulici omladinskih brigada
Mladenovačka banja „Selters” do sada je bila najpoznatija na široj teritoriji Beograda, ali primat će joj ozbiljno ugroziti terma u Novom Beogradu, u Ulici omladinskih brigada, u naselju „Vest 65” . Tamo je već skoro sve spremno za otvaranje banje, što je samo po sebi veliki kuriozitet kada je reč o Beogradu.
– To je prvi slučaj otkrića termomineralnih voda na levoj obali Save na užem gradskom jezgru. Radi se o vodama Terme „Vest 65”, tako nazvanim po mestu u gradu na kojem se nalaze. S dubine od preko 500 metara eksploatiše se termomineralna voda temperature preko 40 stepeni Celzijusa, jedinstvenog hemijskog sastava – kaže dr Dejan Milenić, predsednik Srpske geotermalne asocijacije i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i naglašava da će zbog svojih temperaturnih odlika i jedinstvenog hemijskog sastava moći da se koristi za potrebe grejanja i u balneološke svrhe, kao prirodni lekoviti faktor.
View this post on Instagram
Zahvaljujući bušotini, odnosno dubokom bunaru, zahvaćene su vode visoke temperature od čak 43 stepena, u količini od 10 litara u sekundi. Vode su kategorizovane kao prirodne, hipertermalne, alkalne, natrijumsko-hidrokarbonatno-hloridne, povišene mineralizacije s povišenim sadržajima vodonik-sulfida, fluorida i bora.
Dr Milenić dodaje da će u okviru kompleksa „Vest 65” biti formirane prostorno najveće terme u užem gradskom jezgru u ovom delu Evrope. Na ovim termama biće primenjen koncept „resursnog parka”, odnosno vode će se koristiti višenamenski u kaskadnoj aplikacionoj varijanti. To praktično znači da će se temperatura vode spuštati sa 43 stepena do 15 kaskadno, odnosno postupno, tako što će se s najtoplijom vodom zagrevati prostori, a kako se temperatura bude smanjivala koristiće se za džakuzi, saune, kade, bazene za plivanje.
Beograd je i do sada imao termalne izvore, ali daleko od ovog nivoa uređenosti. U Skadarliji postoje tri izvora, po jedan u Leštanima, naselju Braće Jerković, Belim vodama, Ovči, Vrčinu, Obrenovcu, Konjarniku, Koraćici. Nažalost, ovi izvori su daleko od idealnog stanja, mnogi su neuređeni, deluju divlje, ako izuzmemo „Selters”, banju u Koraćici i ispod Kosmaja i Obrenovačku banju.
View this post on Instagram
Sam teren Beograda i okoline je, po kazivanju stručnjaka, složene hidrogeološke građe, zahvaljujući čemu na nekim područjima postoje izvori mineralne, tople i lekovite vode, ali njihovo prirodno isticanje je retko. Izvor u Višnjičkoj banji je u tom smislu najpoznatiji. Ostali izvori su mahom pronađeni bušenjem. Neki imaju prirodno isticanje samoizlivom, dok se kod drugih koriste bunarske pumpe za eksploataciju.
– Način isticanja ne opredeljuje kvalitet korišćenja, on više predstavlja određenu atraktivnost, ali svakako ne utiče na kvalitet i mogućnosti korišćenja mineralnih voda – ističe sagovornik.
Komentari(0)