NEKAD RUKAVAC DUNAVA DANAS NAJLEPŠI DEO NOVOG SADA Park sa prelepim jezerom i dosta biljnih vrsta
Uređenje zemljišta za Dunavski park započeto je 1895. godine na velikoj livadi gde su se do tada održavali veliki godišnji vašari.
Najlepši deo Novog Sada je definitivno Dunavski park koji se prostire na preko 30 000 kvadratnih metara, ali je na tom mestu nekad bio rukavac Dunava koji nimalo nije podsećao na uređene prostor.
Kada je dobio status slobodnog grada 1748. godine Novi Sad je počeo ubrzano da se razvija. Smešten u blizini najjače tvrđave u tom delu Evrope i ujedno na najvećoj reci grad se ubrzano razvijao, a sredinom 19. veka došlo je do preuređivanja i izgradnje tokom kog je današnje jezgro grada dobilo svoj izgled.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠI NOVOSADSKI PARK Iznikao na mestu nekadašnjeg rukavca Dunava
Dunavski park je gradski park u centru Novog Sada, koja je počela da se uređuje kao park 1895. godine. Nalazi se u blizini Dunava, oslanja se na Dunavsku ulicu, pa je tako dobio i ime. Svaka turistička šetnja gradom često počinje u parku kao iz bajke, sa puno drveća, životinja, uređenih staza i kipova.
TVRĐAVA OBAVIJENA VELOM TAJNI U katakombama Petrovaradina nalaze se mnoge misterije (FOTO/VIDEO)
Postoji i legenda o velikoj zmiji sa Petrovaradina, takozvanoj nemani Peti.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠI NOVOSADSKI PARK Iznikao na mestu nekadašnjeg rukavca Dunava
Dunavski park je gradski park u centru Novog Sada, koja je počela da se uređuje kao park 1895. godine. Nalazi se u blizini Dunava, oslanja se na Dunavsku ulicu, pa je tako dobio i ime. Svaka turistička šetnja gradom često počinje u parku kao iz bajke, sa puno drveća, životinja, uređenih staza i kipova.
TVRĐAVA OBAVIJENA VELOM TAJNI U katakombama Petrovaradina nalaze se mnoge misterije (FOTO/VIDEO)
Postoji i legenda o velikoj zmiji sa Petrovaradina, takozvanoj nemani Peti.
Uređenje zemljišta za Dunavski park započeto je 1895. godine na velikoj livadi gde su se do tada održavali veliki godišnji vašari. Stoga je i ledina na kojoj je počelo uređenje parka zvala vašarište.
View this post on Instagram
Kada je određeno da se uredi park, 1895. godine najpre je nasuta zemlja u depresijama sa muljevito-peskovitom podlogom. Jedino je na najnižoj koti, 76 m nadmorske visine, ostala bara, koja je kasnije ozidana, te je nastalo jezero sa malim ostrvom nazvanim „Eržebet“, na kojem je zasađena žalosna vrba u spomen na austrougarsku caricu koja je ubijena 1898.
U centralnom delu parka nalazi se jezero sa malim ostrvom u sredini. Jezero se povremeno poribljava. Jezero je generalno rekonstruisano 1978. godine, kada je u njega stavljen par labudova i nekoliko pataka.
Dunavski park krase mnogobrojne i retke vrste drveća: lešnika, platana, breza, srebrne lipe, divljeg kestena, jablana, jela, čempresa, tuja, bora… U njemu se nalazi i veoma lep i redak piramidalni hrast lužnjak, koji je stavljen pod zaštitu. Park ukrašava i veliki broj vrsta šiblja: šimšira, žutike, japanske dunje, crvenog drena, kleke…
U svakom slučaju, Dunavski park više od jednog veka odoleva vremenu i predstavlja pravu oazu mira u centru Novog Sada. On predstavlja i jedan od zaštitnih znakova Novog Sada, nezaobilazan i na razglednicama grada.
View this post on Instagram
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Komentari(0)