NA OVOJ PLANINI NE NIČU SAMO ZGRADE Na jednom od najlepših srpskih predela za dan posađeno preko 1000 sadnica crnog bora
Veoma često se u javnosti planini Zlatibor „zemera“ velika izgradnja i to što zgrade na njenim padinama niču kao pečurke.
Ipak, da će na ovoj prirodnoj lepotici preovladavati zelena, a ne siva boja dokaz su oragnizovane akcije pošumljavanja, a u sve u cilju da upravo opština Čajetina ponese titulu prve ekološke opštine u Srbiji.
„Na delu iznad pretovarne stanice i budućeg sedišta ovog preduzeća posađeno oko 1000 sadnica crnog bora. Radove su izvodili radnici KJP Zlatibor a u pomoć su pritekli i učenici šestog i sedmog razreda Osnovne škole Dimitrije Tucović sa Zlatibora, kako bi kroz rad i druženje stekli svest o važnosti očuvanja životne sredine“, kažu iz Opštine Čajetina.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Opštini Čajetina je od Ministarstva zaštite životne sredine za Projekat „Pošumljavanja pretovarne stanice Zlatibor“ odobreno 1.557.192 dinara, na osnovu sprovedenog Javnog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2021. godini. Ovim projektom predviđena je sadnja oko 1300 višegodišnjih sadnica, autohtonih vrsta, poput crnog bora, breze i omorike. Vrednost pomenutog projekta je 2.024.748,50 dinara, koji resorno ministarstvo finansira sa 1.557.192 dinara, a ostatak Opština Čajetina.
shutterstock
„Pošumljavanjem navedenog lokaliteta značajno će se povećati procenat zelenila što će imati višestruke funkcije i to: rekultivacija zemljišta od degradacije, očuvanje vizura, očuvanje izgleda prirodnih predela, sprečavanje erozije i stabilizacija tla. To su istovremeno i ciljevi ovog projekta. Projektom je predviđena sadnja 925 sadnica crnog bora, ali je nabavljeno nešto više, tako da će ukupno biti zasađeno oko 1500 sadnica, tako da će naredne sedmice biti posađeno još oko 500 sadnica crnog bora, a planirana je i sadnja 132 pančićeve omorike i 225 sadnica breze“, saopšteno je iz Opštine Čajetina.
S obzirom da je reč o degradiranoj površini, ovaj projekat najpre predviđa izvođenje obimnih pripremnih radova, koji podrazumevaju dreniranje i nasipanje zemlje, pa tek onda sadnju.
(Izvor: Rina.rs)
Pet najboljih vikendica u Srbiji za jesenji odmor: Za jednu vam je potrebno manje od 70 evra - dušu ćete odmoriti
Za sve koji žele da provedu vikend van gradskih gužvi, Srbija nudi različite opcije
SREBRO ZA ZMAЈA: Zašto su Jastrebac zvali "planinom srebra" i kako se kovao novac od plemenitog metala u srcu Srbije
Planina Jastrebac, najšumovitija planina Balkana, nije samo ekološki raj. Vekovima je bila poprište rudarske groznice, a legende je povezuju sa moćnim mitskim bićima. Otkrivamo zašto se Jastrebac nazivao "planinom srebra", kako je nastala legenda o "Zmaju" i zašto su rudari morali da ostavljaju poklone pre ulaska u okna.
Ovo je jedna od najlepših tvrđava u Srbiji: Fetislam na obalama Dunava izgradili Turci nakon što su osvojili Beograd
Na obali Dunava u Kladovu vekovima odoleva tvrđava Fetislam koju su Turci podigli nakon zauzimanja Beograda, polovinom 16. veka. Ova tvrđava iz godine u godinu postaje sve posećenija, a veliko kulturno-istorijsko bogatstvo koje čuva među svojim zidinama privlači i strane i domaće goste.
TIMOČKI NOTR DAM krije tajne koje vekovima intrigiraju narod i istoričare - ne zna se kada je sagrađena, a freske..
Veliki znak pitanja u podnožju jedne od najlepših i najočuvanijih planina u našoj zemlji i susednoj Bugarskoj, po kojoj je čitav ovaj deo Evrope dobio naziv - Balkan
Za ovo mesto u Srbiji retko ko zna, a pravi je dragulj: Cena smeštaja je smejurija
U neposrednoj blizini nalazi se i crkva Svetog Đorđa iz 16. veka u selu Slavinja
Komentari(0)