PRVI KALENDAR NASTAO U VRŠCU Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina najbolje svedoče o tome!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
Arheolozi amateri pokušavaju da reše misteriju na poljima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac. To bi značilo da je na našem tlu, 1.500 godina pre čuvenog Stounhendža, napravljen prvi kalendar
Na poljanama nedaleko od Vatina i Vlajkovca, sela kod Vršca, nalaze se misteriozni koncentrični krugovi, za koje se ne zna pouzdano kada su i kako nastali, kao ni to koja im je bila namena. Mnogi bi pomislili da je to delo vanzemaljaca, jer svojim izgledom zaista podsećaju na scene iz naučnofantastičnih filmova, ali su arheolozi amateri iz vršačkog Udruženja ljubitelja starina “Feliks Mileker” pronašli mnogobrojne tragove koji ukazuju na to da ih je stvorio praistorijski čovek, još oko 4.500 godina pre nove ere, pišu Novosti.
“Feliksovci” su sredinom 2016, postavljanjem video-snimka na društvenim mrežama, prvi put ukazali široj javnosti na postojanje tih krugova. S obzirom na to da zvanična nauka još nije dala sud o toj senzaciji, jer pomenuti lokaliteti nisu proglašeni za arheološka nalazišta, sami su se uključili u rešavanje misterije.
– Imajući u vidu da u centralnoj Evropi, uz tok Dunava i Elbe, postoji više od 120 identičnih formacija, tzv. rondela i rondeloida (krugova pravilnog i nepravilnog oblika), za koje se zna da su nastali još u neolitu, došli smo do zaključka da i vršački krugovi pripadaju tom periodu – obrazlaže nam Tamaš Fodor iz ovog udruženja.
Specifičnost rondela su četiri pravilna koncentrična kruga, koja, idući od većeg ka manjem, formiraju blago uzvišenje, kao i postojanje tzv. kapije na istoku – sve što vršački krugovi imaju. Iako su tipični za lenđersku kulturu, a ne vinčansku, kojoj mi pripadamo, Fodor kaže da ne treba isključiti mogućnost da su i Vinčanci na ovaj način pratili kretanje Sunca i planeta, za šta su rondeli, u stvari, i služili.
– Posmatranjem Sunca iz centra ovih krugova, drevne civilizacije su određivale koje je doba godine i tako znale kada treba da seju ili žanju kulture koje su obrađivali. Krugovi su im služili kao kalendar – objašnjava sagovornik.
Kako bi otkrili na koji način su vršački krugovi funkcionisali, “feliksovci” su, na predlog dvojice arheoastronoma iz Rumunije, univerzitetskog profesora Marka Frinkua i Leonarda Dorogostajskog, iz središta krugova posmatrali izlazak sunca u odnosu na Vršačke planine, koje se uzdižu kao neko ostrvo usred Panonske nizije. Došli su do senzacionalnog otkrića.
printscreen
Vatinski krugovi na mapi:
Ovo su tri najjeftinije banje u Srbiji: Tamo možete da odete, a da vam novčanik ne završi u minusu
Tri najpovoljnije banje u Srbiji koje pružaju lekovite izvore, mirnu prirodu i tretmane po cenama već od 300 dinara - savršen izbor za letnji odmor i oporavak bez velikih troškova.
Resavski kraj pod snegom: Mesto gde istorija diše tišim ritmom
Kada planine obuku sneg, a reke utihnu, Resava postaje više od regije – ona postaje tiha, sveta i zaboravljena celina u kojoj se dan meri po miru, a ne po satima
Smeštaj u ovoj banji već od 2.500 dinara: Poznata po toploj vodi u toku cele godine, raj nedaleko od Beograda
Banja Vrujci poznata je po toploj vodi u toku cele godine, a veruje se i da blato koje se ovde nalazi ima lekovita svojstva
Prolom Banja zimi: Mesto tišine, lekovite vode i pogleda koji spaja zemlju i nebo
Na obroncima Radan planine, između Kuršumlije i Đavolje Varoši, nalazi se banja poznata po jednoj od najčistijih voda u Evropi, lekovitom vazduhu i blizini svetih mesta
Velika svetinja do koje se teško stiže u Srbiji: "Manastir rušen i spaljivan, ali se dizao kao feniks iz pepela"
U kanjonu reke Uvac, nalazi se svetinja za koju malo ko zna. Priča se da je manastir Uvac zadužbina Nemanjica, a meštani napominju da je od velikog značaja za Srbe.
Komentari(0)