PRVI KALENDAR NASTAO U VRŠCU Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina najbolje svedoče o tome!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
Arheolozi amateri pokušavaju da reše misteriju na poljima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac. To bi značilo da je na našem tlu, 1.500 godina pre čuvenog Stounhendža, napravljen prvi kalendar
Na poljanama nedaleko od Vatina i Vlajkovca, sela kod Vršca, nalaze se misteriozni koncentrični krugovi, za koje se ne zna pouzdano kada su i kako nastali, kao ni to koja im je bila namena. Mnogi bi pomislili da je to delo vanzemaljaca, jer svojim izgledom zaista podsećaju na scene iz naučnofantastičnih filmova, ali su arheolozi amateri iz vršačkog Udruženja ljubitelja starina “Feliks Mileker” pronašli mnogobrojne tragove koji ukazuju na to da ih je stvorio praistorijski čovek, još oko 4.500 godina pre nove ere, pišu Novosti.
“Feliksovci” su sredinom 2016, postavljanjem video-snimka na društvenim mrežama, prvi put ukazali široj javnosti na postojanje tih krugova. S obzirom na to da zvanična nauka još nije dala sud o toj senzaciji, jer pomenuti lokaliteti nisu proglašeni za arheološka nalazišta, sami su se uključili u rešavanje misterije.
– Imajući u vidu da u centralnoj Evropi, uz tok Dunava i Elbe, postoji više od 120 identičnih formacija, tzv. rondela i rondeloida (krugova pravilnog i nepravilnog oblika), za koje se zna da su nastali još u neolitu, došli smo do zaključka da i vršački krugovi pripadaju tom periodu – obrazlaže nam Tamaš Fodor iz ovog udruženja.
Specifičnost rondela su četiri pravilna koncentrična kruga, koja, idući od većeg ka manjem, formiraju blago uzvišenje, kao i postojanje tzv. kapije na istoku – sve što vršački krugovi imaju. Iako su tipični za lenđersku kulturu, a ne vinčansku, kojoj mi pripadamo, Fodor kaže da ne treba isključiti mogućnost da su i Vinčanci na ovaj način pratili kretanje Sunca i planeta, za šta su rondeli, u stvari, i služili.
– Posmatranjem Sunca iz centra ovih krugova, drevne civilizacije su određivale koje je doba godine i tako znale kada treba da seju ili žanju kulture koje su obrađivali. Krugovi su im služili kao kalendar – objašnjava sagovornik.
Kako bi otkrili na koji način su vršački krugovi funkcionisali, “feliksovci” su, na predlog dvojice arheoastronoma iz Rumunije, univerzitetskog profesora Marka Frinkua i Leonarda Dorogostajskog, iz središta krugova posmatrali izlazak sunca u odnosu na Vršačke planine, koje se uzdižu kao neko ostrvo usred Panonske nizije. Došli su do senzacionalnog otkrića.
printscreen
Vatinski krugovi na mapi:
ŠTA SE KRIJE IZA MISTERIJE LJUDSKIH KOSTIJU NAĐENIH NA DNU PETNIČKE PEĆINE? Ovo je cela istina o tome (VIDEO)
Skeleti 28 individua, od kojih većina pripada deci i adolescentima uz nekolicinu odraslih, pronađeni su u pećinskoj vodi
Tupižnica zimi: Pogled od Rtnja do Stare planine, a ispod tebe – snežno prostranstvo
Nema skijališta, nema kafića, nema žičare – ali ima ono što retko gde više postoji: čist sneg, vetar koji ništa ne lomi, i pogled koji stane u jedno „vau“. Dobrodošli na zimsku Tupižnicu
Sirogojno zimi: Vikend kao sa razglednice, ali bez gužve i cene od 1.500 dinara
Ako ti je dosta betona pod veštačkim snegom – u Sirogojnu te čeka prava zima: sneg do kolena, ognjište, vuna i pogled koji greje više od radijatora
NESTVARAN PRIZOR NA OBRONCIMA DIVČIBARA: Taorska vrela izviru iz pećine, ovako nešto se retko viđa (FOTO)
U selu Donji Taor, pogodno tle i kvalitena voda, utiču da u ovo doba godine padine budu prekrivene sremušom
Crni Vrh kod Bora: Ovde sneg napada kao na Kopaoniku, a vikend košta manje od goriva!
Zaboravi Kopaonik i Zlatibor – u ovom selu na istočnoj granici zime te čekaju pravi sneg, pogled na celu Timočku Krajinu i domaćini koji ti neće naplatiti osmeh
Komentari(0)