PRVI KALENDAR NASTAO U VRŠCU Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina najbolje svedoče o tome!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
Arheolozi amateri pokušavaju da reše misteriju na poljima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac. To bi značilo da je na našem tlu, 1.500 godina pre čuvenog Stounhendža, napravljen prvi kalendar
Na poljanama nedaleko od Vatina i Vlajkovca, sela kod Vršca, nalaze se misteriozni koncentrični krugovi, za koje se ne zna pouzdano kada su i kako nastali, kao ni to koja im je bila namena. Mnogi bi pomislili da je to delo vanzemaljaca, jer svojim izgledom zaista podsećaju na scene iz naučnofantastičnih filmova, ali su arheolozi amateri iz vršačkog Udruženja ljubitelja starina “Feliks Mileker” pronašli mnogobrojne tragove koji ukazuju na to da ih je stvorio praistorijski čovek, još oko 4.500 godina pre nove ere, pišu Novosti.
“Feliksovci” su sredinom 2016, postavljanjem video-snimka na društvenim mrežama, prvi put ukazali široj javnosti na postojanje tih krugova. S obzirom na to da zvanična nauka još nije dala sud o toj senzaciji, jer pomenuti lokaliteti nisu proglašeni za arheološka nalazišta, sami su se uključili u rešavanje misterije.
– Imajući u vidu da u centralnoj Evropi, uz tok Dunava i Elbe, postoji više od 120 identičnih formacija, tzv. rondela i rondeloida (krugova pravilnog i nepravilnog oblika), za koje se zna da su nastali još u neolitu, došli smo do zaključka da i vršački krugovi pripadaju tom periodu – obrazlaže nam Tamaš Fodor iz ovog udruženja.
Specifičnost rondela su četiri pravilna koncentrična kruga, koja, idući od većeg ka manjem, formiraju blago uzvišenje, kao i postojanje tzv. kapije na istoku – sve što vršački krugovi imaju. Iako su tipični za lenđersku kulturu, a ne vinčansku, kojoj mi pripadamo, Fodor kaže da ne treba isključiti mogućnost da su i Vinčanci na ovaj način pratili kretanje Sunca i planeta, za šta su rondeli, u stvari, i služili.
– Posmatranjem Sunca iz centra ovih krugova, drevne civilizacije su određivale koje je doba godine i tako znale kada treba da seju ili žanju kulture koje su obrađivali. Krugovi su im služili kao kalendar – objašnjava sagovornik.
Kako bi otkrili na koji način su vršački krugovi funkcionisali, “feliksovci” su, na predlog dvojice arheoastronoma iz Rumunije, univerzitetskog profesora Marka Frinkua i Leonarda Dorogostajskog, iz središta krugova posmatrali izlazak sunca u odnosu na Vršačke planine, koje se uzdižu kao neko ostrvo usred Panonske nizije. Došli su do senzacionalnog otkrića.
printscreen
Vatinski krugovi na mapi:
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Komentari(0)