NEPISMEN ALI VELIKI DIPLOMATA Ovo je konak Kneza Miloša i mesto gde je zagrmeo „Evo mene, a eto vam rata s Turcima”!
Usred prelepog šumadijskog krajolika, na obroncima planine Rudnik skrilo se selo Gornja Crnuća da skromno i nenametljivo svedoči o rađanju novije srpske istorije.
Upravo ovde, nedaleko od manastira Vraćevšnica, takođe veoma značajnog za dinastiju Obrenovića, knez Miloš je doneo odluku o podizanju Drugog srpskog ustanka. Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osećao potrebe novog vremena. Zahvaljujući njemu, srpski mladići su počeli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj... Koliko je bio sposoban pokazuje i podatak da su tokom njegove vladavine osnovane 82 škole a sam je živeo i otpočeo uspon iz ovog skromnog konaka.
Nakon neuspeha Prvog srpskog ustanka, knez Miloš je odlučio da ostane u zemlji. U potrazi za sigurnim domom, svoju porodicu prvo je odveo u manastir Nikolje kod kuma igumana Hadži-Atanasija. Posle neuspešnog pokušaja da pridobije Užice, knez Miloš se sa porodicom iz manastira uputio u pećinu pored sela Šarani u Takovu, gde je proveo jesen i početak zime . Zatim su se preselili u kuću Đorđa Ljubičića ispod Kablara. Tokom proleća sledeće godine, Obrenovići su na kratko živeli u Šaranima, gde se u martu mesecu rodila Jelisaveta – Savka, četvrto dete u porodici. Strah, napetost i nesigurnost bili su razlozi zbog kojih je Miloš porodicu poveo na jugoistok Rudnika, u selo Gornja Crnuća.
Prema pojedinim istorijskim spisima, Miloš se u Crnuću vratio krajem marta 1815. Godine, pa se ovo selo može nazvati prvom, ali privremenom prestonicom Miloševe Srbije. Sada obična seoska kuća, nekada je bila vladarski dvor.
Iz ovog konaka, knez Miloš je na Cveti 1815. godine izašao u vojvodskom odelu i sa srpskim barjakom okupljenom narodu izgovorio čuvene reči: „Evo mene, a eto vam rata s Turcima.” Po oslobođenju, konak je nekoliko godina služio kao dvor i administrativni centar slobodne Srbije. Pored toga, jedna od najznačajnijih ustaničkih skupština zasedala je upravo u Gornjoj Crnući 19. decembra 1815. godine i izabrala Miloša Obrenovića za „vrhovnog kneza i pravitelja naroda srpskog”, postavila nahijske knezove, članove Narodne kancelarije i donela prvi budžet Srbije.
Kuća u Gornjoj Crnući tipična je dinarska brvnara, pokrivena šindrom, a donji deo urađen je od kamena u kom se nalazio podrum.
U gornjem delu smeštena je stanmbena zgrada koja ima jedno predsoblje sa ognjištem u sredini, koje je za to vreme bilo uobičajeno, jednu dnevnu sobu i manju odaju sa ormarom, u turskom stilu i ležajem na kome je spavala prva srpska kneginja.
Uslovi u kojima su Obrenovići tada živeli mogu se opisati kao skromni, jer je Miloš bio izuzetno štedljiv i vodilo se računa o svakom dinaru. Od pića služila se čaša rakije pre jela i satljik vina za vreme jela.Crna kava u malim fildzanima, služila se posle jela zajedno sa čibucima.
Kuća u Gornjoj Crnući je obnovljena i u njoj se sada nalazi stalna muzejska postvka koja sećanje na taj ustanički period i dalje održava živim.
Proglašena je za spomenik kulture i pod zaštitom je države. Opština Gornji Milanovac u ovom selu uredila je putnu infrastrukturu, kako bi brojni posetioci iz Srbije ili inostranstva lakše stizali do ovog mesta koje čuva istoriju srpskog naroda.
(Lepote Srbije/Rina)
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Komentari(0)