“Lakše je zamisliti Mađarsku pustu bez čarde, nego srpsku planinu bez manastira”, zapisao je austrougarski putopisac Feliks Kanic. I zaista, koji god deo Srbije da posetite ili kroz koji god predeo da prođete, naići ćete na neki od mnogobrojnih manastira velikog kulturnog značaja
Fragmentarno sačuvane freske poseduju nesumnjivu likovnu vrednost.
Tokom 20. veka u Srbiju se doselio veliki broj Rusa, najveći broj je ostao u Beogradu, ali su odlazili i u druge gradove.
Ronioci otkrili više spomenika srednjovekovne srpske kulture na dnu jezera Gazivode. Najznačajniji od njih su: ostaci palate srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, ostaci manastira Čkilje, zvonika iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropole.
U dolini reke Ibar, nekada davno jedan srpski vladar po imenu kralj Uroš Prvi u znak ljubavi prema svojoj voljenoj, francuskinji, a srpskoj kraljici Elen Anžu koju ovde prozvaše Jelana Anžujska, zasadi silne jorgovane duž klisure pomenute reke ne bi li se otmena dama osećala kao kod kuće…