Banja Gornja Trepča gotovo sve duguje prirodnim bogatstvima regije između Čačka i Gornjeg Milanovca. Preciznije, smeštena je na padinama planina Vujan i Bukovik na 460 metara nadmorske visine i stoga ima visok kvalitet vazduha. Umerena klima omogućava dolazak turista tokom cele godine.
Široj javnosti je poznat prošireni naziv Atomska Banja Gornja Trepča, dok je originalni naziv samo Gornja Trepča. Prvi deo naziva je povezan sa otkrićem specifičnih svojstava banjske vode, prvenstveno radioaktivnosti. Ova banja u Srbiji je osnovana 1955, a 1970. zvanično uvrštena u red prirodnih lečilišta. Privatizovana je i potpuno uređena po najmodernijim evropskim standardima 2008.
Dobra infrastrukturna povezanost sa prestonicom i drugim gradovima omogućava veliku posećenost, odnosno protok turista, a gosti dolaze iz celog regiona, ali i iz Evrope. Zanimljiv je podatak da je čuveni britanski magazin "Gardijan" Gornju Trepču pre nekoliko godina uvrstio među top 10 destinacija za spa, odnosno banjski odmor u Istočnoj Evropi koje, kako navode, nude najbolji odnos cene i kvaliteta.
- Okružena šumom od belog jasena, lipe i hrasta, Atomska banja nudi pravu dozu zdravlja - pisao je tada "Gardijan" i isticao bogatu banjsku ponudu u Srbiji.
Smeštaj u Atomskoj baji Gornja Trepča
Smeštaj u Atomskoj banji Gornja Trepča može da se nađe u hotelu "Vujan", koji je izgrađen početkom 2012. godine. U njemu su uglavnom smešteni pacijenti koji dolaze radi lečenja u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju obolelih od reumatskih i neuroloških bolesti.
Kako se još navodi na zvaničnoj stranici Atomske banje, sobe se mogu iznajmiti i u objektu "Stacionar", koji je renoviran 2009. i nudi smeštaj u jednokrevetnim, dvokrevetnim, višekrevetnim sobama. U njemu se pružaju razne vrste medicinskih usluga.
Bunglovi su jedna od opcija za one koji žele da dožive jedinstveni puls banjskog prostora. To su "mali apartmani koji se nalaze na blagom uzvišenju, okruženi s jedne strane borovom, a druge hrastovom šumom, fizički izdvojeni od bolničkog kompleksa". Svi bungalovi imaju kade sa termo-mineralnom vodom za pasivno kupanje. Na sajtu se navodi i mogućnost u vili "Bukovik".
U samoj Gornjoj Trepči ima dosta privatnih vlasnika apartmana u kojima noćenje košta od 2.100-2.500 dinara pa naviše.
Smeštaj u okolini Atomske banje Gornja Trepča
Kako se Čačak nalazi na oko 18 kilometara udaljenosti, a Gornji Milanovac još bliže - na 9 kilometara - smeštaj se obično iznajmljuje baš u njima.
Na primer, u Čačku se može iznajmiti apartman za 2.800 ili za 3.513 dinara, a toliko traži i jedan vlasnik apartmana u Arilju. Slične cene smeštaja su u Gornjem Milanovcu. Može se iznajmiti apartman od 60 m2 sa tri kreveta, 1 bračni i 2 kauča na razvlačenje, po ceni od 22 evra za noć, dok se u motelu u Mrčajevcima može prenoćiti za 30 evra.
Voda je glavno bogatstvo Atomske banje Gornja Trepča
Voda Atomske banje Gornja Trepča je jedinstvena na ovim prostorima i poznata je po svojoj radioaktivnosti i prisustvu cezijuma. Sadrži još natrijum, gvožđe, kalcijum, kalijum, hrom, bakar, sumpor, hlor, srebro, aluminijum, selen i druge lekovite elemente.
"Veoma je srećna okolnost da su odnosi elemenata u termalnim izvorima vrlo povoljni i da je radioaktivnost mala (visoko radioaktivne vode su štetne za ljudski organizam). Maksimalan sadržaj radona iznosi od 3,3 do 7,7 Manheovih jedinica. Verovatno da se u povoljnom odnosu elemenata u termomineralnim vodama i krije tajna ozdravljenja mnogobrojnih bolesnika", piše na zvaničnom sajtu Grada Čačka, gde je istaknuta i činjenica da se prva slična voda nalazi u Japanu.
Takođe se dodaje da je voda juvenilna, što znači da ne postoji opasnost da se vremenom iscrpi.
Termomineralna voda Atomske banje Gornja Trepča je slabo alkalna, hidrokarbonatna, oligomineralna. Temperatura je 29,8°C. Ovo je jedna od najproučavanijih termomineralnih voda u Srbiji, a prve hemijske analize datiraju još iz 1904. godine, kažu zvanični podaci.
Neuropsihijatrijske i reumatske bolesti se ovde najuspešnije leče, a terapijske procedure su blagotvorne i za bolesti perifernih krvnih sudova i oboljenja gastrointenstinalnog trakta.
Komentari (0)