KIŠA PLJUŠTI, A ĆEVAPI SE OKREĆU Dragačevci ponovo pokazali da su nebeski narod, nevreme im ništa ne može
Samo na jednom mestu u čitavom svetu pravi se hajdučki specijalitet
Da su Srbi veliki gurmani dokazuje i činjenica da su posebnom dragačevskom specijalitetu posvetili i čitavu jednu manifestaciju. "Hajduk fest" u Guči sada je već postao tradicija, a ove godine uprkos jakoj kiši u centru varošice okupilo se nekoliko hiljada ljudi. Dok su jedni pravili čuveni hajdučki ćevap, drugi su se dobro provodili.
- Ove godine u pripremi hajdučkog ćevapa učestvuje devet ekipa, pored domaćih imamo i jednu ekipu koja je stigla iz Poljske kako bi se oprobala u spremanju ovog tradioconalnog specijaliteta", rekla je za RINU Aleksandra Mitrović direktorka TO Dragačevo Guča.
Ovaj specijalitet je dobio naziv po hajducima, jer nisu imali mnogo vremena da spremaju, a trebala im je jaka hrana kako bi imali snage za važne borbe. Hajdučki ćevap je prepoznatljiv najviše u dragačevskom kraju i možda jedino mesto u Srbiji gde se pravi, dok u drugim delovima zemlje gotovo da nisu ni čuli za ovakav gurmanluk. Dragačevac Cane Mišović učestvuje na brojnim kulinarskim manifestacijama, ali takmičenje u Guči ipak nosi posebnu draž.
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nikola svira harmoniku, da vidite samo šta je kupio od svoje zarade: On je najveći ponos svojih roditelja i bake
Nikola ima mamu, tatu i baku, a veliki uzor u životu mu je deda
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nikola svira harmoniku, da vidite samo šta je kupio od svoje zarade: On je najveći ponos svojih roditelja i bake
Nikola ima mamu, tatu i baku, a veliki uzor u životu mu je deda
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nikola svira harmoniku, da vidite samo šta je kupio od svoje zarade: On je najveći ponos svojih roditelja i bake
Nikola ima mamu, tatu i baku, a veliki uzor u životu mu je deda
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nikola svira harmoniku, da vidite samo šta je kupio od svoje zarade: On je najveći ponos svojih roditelja i bake
Nikola ima mamu, tatu i baku, a veliki uzor u životu mu je deda
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nikola svira harmoniku, da vidite samo šta je kupio od svoje zarade: On je najveći ponos svojih roditelja i bake
Nikola ima mamu, tatu i baku, a veliki uzor u životu mu je deda
"Uveče sastavimo sve sastojke da bi danas imali za nas, imamo tu našu ekipu tu smo pre svega zbog druženja, a najbolji neka pobedi", kaže Cane Mišović, takmičar.
Najbitniji sastojak je svinjsko meso i to od vrata, a po mogućustvu najbolje je da svinja ima oko 120 kilograma.
"Meso spremamo tako što ga pacujemo prethodnog dana, tačnije stavljamo u začine sa uljem, soli, biberom i alevom paprikom i ostavljamo ga da leži pa potpuno hladnoj temperaturi. Nakon toga valjamo ga u smesu koja se sastoji od projinog i pšeničnog brašna, aleve paprike i dodatnog bibera. Kači se na mangalo gde se okreće na jakoj vatri i tu se pokazuje sva veština majstora da ispeče dobro i da ne sagori. Spremanje hajdučkog ćevapa je jako jednostavno što se tiče i sastojaka i nije potrebno puno vremena, a ukus je neponovljiv", dodaje ovaj iskusni Dragačevac.
Takmičari iz Poljske svojim učešćem potvrdili su da turisti iz svih krajeva svega vole dragačevsku varošicu tokom cele godine.
"Videli smo na instagramu najavu za ovu manifestaciju i došli smo da se oprobamo, ali ipak kuvamo i naš poljski specijalitet za svaki slučaj", rekao je Martin Hakuša.
Da i ova manifestacija u Guči ne može da prođe bez zvuka trube pobrinuli su se orkestari Dejana Jevđića, Marka Gligorijevića i Dragana Pavlovića.
"Guča je mesto u kojima nas obuzmu posebne emocije, ovde se uvek setimo nekih svojih početaka koji su bili pre više od 20 godina. Hajdučki ćevap još nisam probao, ali verujem da je i om vrhunski", rekao je majstor trube Dejan Jevđić.
Sve posetioce večeras od 20 časova na bini Kulturnog centra očekuje koncert Ane Bekute.
- Kada dodjete u Guču vama je provod u najavi. Zbog toga ne propustamo ni jedan dan godišnjeg odmora, koji sam more zamenio dolaskom na zvuke trube gde u Guči najbolje zvuče i komad hajduckog cepava koji Dragacevci najbolje spremaju - kazao je za RINU Miloš Nemanjić iz Uba.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Nisu samo maline - i zlatiborska pršuta je pravi srpski brend: Ovo selo je prestonica suvomesnatih proizvoda, još jedna čuvena "Pršutijada" zakazana u Mačkatu
Ovogodišnja čuvena i tradicionalna Pršutijada u zlatiborskom selu Mačkat biće održana od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije . Zlatiborska Pršutijada datira od 2001. godine kada je u crkvenom domu u Mačkatu održana izložba na prvom Sajmu užičke pršute kako je tada manifestacija nazvana, da bi kasnije dobila sadašnji popularni naziv.
Sjajna slika iz srpskog sela: Nakon tri decenije u Žaočane stiglo lutkarsko pozorište, mališani oduševljeni pričom o pravoslavlju
U čačanskom selu Žaočani, meštanke su se udružile iz tri podjelička sela i osnovale Udruženje „Ljubav na seoski način", a u seoskom Domu kulture uz podršku Centra za negovanje tradicije organizovano je lutkarsko pozorište na kome su nastupali glumci iz Kragujevca.
Komentari(0)