KIŠA PLJUŠTI, A ĆEVAPI SE OKREĆU Dragačevci ponovo pokazali da su nebeski narod, nevreme im ništa ne može
Samo na jednom mestu u čitavom svetu pravi se hajdučki specijalitet
Da su Srbi veliki gurmani dokazuje i činjenica da su posebnom dragačevskom specijalitetu posvetili i čitavu jednu manifestaciju. "Hajduk fest" u Guči sada je već postao tradicija, a ove godine uprkos jakoj kiši u centru varošice okupilo se nekoliko hiljada ljudi. Dok su jedni pravili čuveni hajdučki ćevap, drugi su se dobro provodili.
- Ove godine u pripremi hajdučkog ćevapa učestvuje devet ekipa, pored domaćih imamo i jednu ekipu koja je stigla iz Poljske kako bi se oprobala u spremanju ovog tradioconalnog specijaliteta", rekla je za RINU Aleksandra Mitrović direktorka TO Dragačevo Guča.
Ovaj specijalitet je dobio naziv po hajducima, jer nisu imali mnogo vremena da spremaju, a trebala im je jaka hrana kako bi imali snage za važne borbe. Hajdučki ćevap je prepoznatljiv najviše u dragačevskom kraju i možda jedino mesto u Srbiji gde se pravi, dok u drugim delovima zemlje gotovo da nisu ni čuli za ovakav gurmanluk. Dragačevac Cane Mišović učestvuje na brojnim kulinarskim manifestacijama, ali takmičenje u Guči ipak nosi posebnu draž.
Možda vas zanima:
Dobre ideje uvek dobro prolaze, vredne žene sa sela ne libe se da pokrenu svoj biznis: Dragana iz Dragačeva se bavi živinarstvom i sama je svoja gazdarica
Vredna Dragačevka, Dragana Radosavljević iz Kotraže na najbolji način i na svom ličnom primeru pokazuje da žene, ukoliko to dovoljno žele mogu svoj biznis da pokrenu čak i u selu. Ona je odlučila da se bavi živanarstvom i uzgojem pilića, posla ne fali tokom čitavog dana, i skoro svih 365 dana u godini ali Dragana se ne žali jer biti sam svoj gazda sa sobom nosi veliki teret, ali i lepotu.
Ako nije imala ćilim u miraz, devojka nije mogla ni da se uda: Dragačevke čuvaju srpsku tradiciju i prenose na mlade naraštaje
Ujedinile se u udruženje koje nosi ime po čuvenoj Rajki Borojević
Možda vas zanima:
Dobre ideje uvek dobro prolaze, vredne žene sa sela ne libe se da pokrenu svoj biznis: Dragana iz Dragačeva se bavi živinarstvom i sama je svoja gazdarica
Vredna Dragačevka, Dragana Radosavljević iz Kotraže na najbolji način i na svom ličnom primeru pokazuje da žene, ukoliko to dovoljno žele mogu svoj biznis da pokrenu čak i u selu. Ona je odlučila da se bavi živanarstvom i uzgojem pilića, posla ne fali tokom čitavog dana, i skoro svih 365 dana u godini ali Dragana se ne žali jer biti sam svoj gazda sa sobom nosi veliki teret, ali i lepotu.
Ako nije imala ćilim u miraz, devojka nije mogla ni da se uda: Dragačevke čuvaju srpsku tradiciju i prenose na mlade naraštaje
Ujedinile se u udruženje koje nosi ime po čuvenoj Rajki Borojević
Možda vas zanima:
Dobre ideje uvek dobro prolaze, vredne žene sa sela ne libe se da pokrenu svoj biznis: Dragana iz Dragačeva se bavi živinarstvom i sama je svoja gazdarica
Vredna Dragačevka, Dragana Radosavljević iz Kotraže na najbolji način i na svom ličnom primeru pokazuje da žene, ukoliko to dovoljno žele mogu svoj biznis da pokrenu čak i u selu. Ona je odlučila da se bavi živanarstvom i uzgojem pilića, posla ne fali tokom čitavog dana, i skoro svih 365 dana u godini ali Dragana se ne žali jer biti sam svoj gazda sa sobom nosi veliki teret, ali i lepotu.
Ako nije imala ćilim u miraz, devojka nije mogla ni da se uda: Dragačevke čuvaju srpsku tradiciju i prenose na mlade naraštaje
Ujedinile se u udruženje koje nosi ime po čuvenoj Rajki Borojević
Možda vas zanima:
Dobre ideje uvek dobro prolaze, vredne žene sa sela ne libe se da pokrenu svoj biznis: Dragana iz Dragačeva se bavi živinarstvom i sama je svoja gazdarica
Vredna Dragačevka, Dragana Radosavljević iz Kotraže na najbolji način i na svom ličnom primeru pokazuje da žene, ukoliko to dovoljno žele mogu svoj biznis da pokrenu čak i u selu. Ona je odlučila da se bavi živanarstvom i uzgojem pilića, posla ne fali tokom čitavog dana, i skoro svih 365 dana u godini ali Dragana se ne žali jer biti sam svoj gazda sa sobom nosi veliki teret, ali i lepotu.
Ako nije imala ćilim u miraz, devojka nije mogla ni da se uda: Dragačevke čuvaju srpsku tradiciju i prenose na mlade naraštaje
Ujedinile se u udruženje koje nosi ime po čuvenoj Rajki Borojević
Možda vas zanima:
Dobre ideje uvek dobro prolaze, vredne žene sa sela ne libe se da pokrenu svoj biznis: Dragana iz Dragačeva se bavi živinarstvom i sama je svoja gazdarica
Vredna Dragačevka, Dragana Radosavljević iz Kotraže na najbolji način i na svom ličnom primeru pokazuje da žene, ukoliko to dovoljno žele mogu svoj biznis da pokrenu čak i u selu. Ona je odlučila da se bavi živanarstvom i uzgojem pilića, posla ne fali tokom čitavog dana, i skoro svih 365 dana u godini ali Dragana se ne žali jer biti sam svoj gazda sa sobom nosi veliki teret, ali i lepotu.
Ako nije imala ćilim u miraz, devojka nije mogla ni da se uda: Dragačevke čuvaju srpsku tradiciju i prenose na mlade naraštaje
Ujedinile se u udruženje koje nosi ime po čuvenoj Rajki Borojević
"Uveče sastavimo sve sastojke da bi danas imali za nas, imamo tu našu ekipu tu smo pre svega zbog druženja, a najbolji neka pobedi", kaže Cane Mišović, takmičar.
Najbitniji sastojak je svinjsko meso i to od vrata, a po mogućustvu najbolje je da svinja ima oko 120 kilograma.
"Meso spremamo tako što ga pacujemo prethodnog dana, tačnije stavljamo u začine sa uljem, soli, biberom i alevom paprikom i ostavljamo ga da leži pa potpuno hladnoj temperaturi. Nakon toga valjamo ga u smesu koja se sastoji od projinog i pšeničnog brašna, aleve paprike i dodatnog bibera. Kači se na mangalo gde se okreće na jakoj vatri i tu se pokazuje sva veština majstora da ispeče dobro i da ne sagori. Spremanje hajdučkog ćevapa je jako jednostavno što se tiče i sastojaka i nije potrebno puno vremena, a ukus je neponovljiv", dodaje ovaj iskusni Dragačevac.
Takmičari iz Poljske svojim učešćem potvrdili su da turisti iz svih krajeva svega vole dragačevsku varošicu tokom cele godine.
"Videli smo na instagramu najavu za ovu manifestaciju i došli smo da se oprobamo, ali ipak kuvamo i naš poljski specijalitet za svaki slučaj", rekao je Martin Hakuša.
Da i ova manifestacija u Guči ne može da prođe bez zvuka trube pobrinuli su se orkestari Dejana Jevđića, Marka Gligorijevića i Dragana Pavlovića.
"Guča je mesto u kojima nas obuzmu posebne emocije, ovde se uvek setimo nekih svojih početaka koji su bili pre više od 20 godina. Hajdučki ćevap još nisam probao, ali verujem da je i om vrhunski", rekao je majstor trube Dejan Jevđić.
Sve posetioce večeras od 20 časova na bini Kulturnog centra očekuje koncert Ane Bekute.
- Kada dodjete u Guču vama je provod u najavi. Zbog toga ne propustamo ni jedan dan godišnjeg odmora, koji sam more zamenio dolaskom na zvuke trube gde u Guči najbolje zvuče i komad hajduckog cepava koji Dragacevci najbolje spremaju - kazao je za RINU Miloš Nemanjić iz Uba.
Na Zlatiboru se traži mesto više za praznike - smeštajni kapaciteti skoro svi popunjeni: Preko 60.000 gostiju biće na ovoj planini, bogat program i koncerti za posetioce
Sitno se odbrojava do novogodišnjih praznika, a jedna od najpopularnijih destinacija ne samo u Srbiji već u čitavom regionu, godinama unazad je planina Zlaibor. Na ovoj srpskoj lepotici sve je spremno za predstojeći period, a prema dosadašnjim podacima za smeštaj i boravak na Zlatiboru vlada ogromno interesovanje.
Najpopularnija srpska planina spremna da dočeka na desetine hiljada gostiju tokom praznika: Sjajan program pripremljen na Zlatiboru
Zlatibor će i ove godine dočekati praznike u pravom svečanom duhu, obasjan hiljadama svetala, ispunjen zimskom čarolijom i atmosferom koja već decenijama čini ovu planinu jednom od najpoželjnijih destinacija za novogodišnji provod.
Čast je biti deo jedne ovakve priče: Izložba "Moja ćirilica" otvorena u Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku
Očuvanje sprske tradicije i pisma kao prioritet među mladima
Svetlo žuta boja, kremasti ukus i postojani mehurići: Ovo je šampanjac na srpski način napravljen u Novom Slankamenu - penušavo vino Trofej iz atelja "Šapat" predstavljeno u Beoogradu
Atelje vina “Šapat” iz Novog Slankamena, poznat po vrhunskim vinima i jedinstvenoj ponudi visoke gastronomije i usluge, na Četvrtom međunarodnom sajmu vina, “Vinska vizija Otvorenog Balkana” u Beogradu predstavlja svoje prvo penušavo vino – “Trofej”.
Stiže najlepši period godine: Od 5. decembra dočekujemo praznike uz Zimsku bajku u Beogradu na vodi
Beograd ponovo postaje prestonica praznične čarolije - Zimska bajka se vraća u Savski park Beograda na vodi!
Komentari(0)