Starac Tadej ističe da je Bog prisutan svuda i da pomaže svima, bez obzira na njihove slabosti ili snagu. Prema njegovom učenju, važno je vežbati se u otvaranju srca prema Bogu kroz molitvu.

Otac Tadej naglašava da je molitva poput vežbe – ponavljanjem molitve, ona postaje deo našeg bića, prelazeći iz reči u osećanje.
On objašnjava da se kroz molitvu može postići blagodat, unutrašnja radost i mir koji nisu od ovoga sveta. Iako se blagodat može povremeno povući zbog naših grehova, ona se vraća onima koji se od srca obrate Bogu.
Starac Tadej preporučuje upražnjavanje Isusove molitve: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me." Kada se ova molitva ponavlja sa verom i iskrenošću, ona može postati deo nas do te mere da se tvori sama od sebe, bez naše volje.
Možda vas zanima:

"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju

OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Možda vas zanima:

"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju

OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Možda vas zanima:

"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju

OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Osećaj koji tada nastaje je neiskazana radost i božanska snaga koja nas ispunjava.
Prema Svetom Serafimu Sarovskom, svaka duša nosi u sebi božansku silu, bez obzira na uzrast ili stanje osobe. Otac Tadej dodaje da smo svi pozvani na svetost, jer je život božanska energija koja dolazi od Boga, Izvora života. Ta energija je uvek s nama, jer Bog je jedini Životodavac.
Za one koji žele da postignu istinski mir i radost u svojoj duši, starac Tadej preporučuje da svake večeri pre spavanja izgovore jednostavnu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me."
Sa svakodnevnom praksom ove molitve, vernici mogu osetiti kako se mir i radost uvlače u njihovu dušu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)