ROĐENA DA POMIRI I ZAUVEK SPOJI CRNU GORU I SRBIJU: Ko je bila kneginja koju su zvali ZORA BOLJIH DANA? (FOTO)
Sama kneginja Ljubica-Zorka znala je veoma dobro svoju ulogu i njoj se sasvim posvetila.
Ona je bila kneginja neobične sudbine. Na krštenju je nazvaše Ljubica – Zorka, a kum je bio knez Srbije Mihailo Obrenović. Bila je simbol bratskog povezivanja Crne Gore i Srbije, kao i nacionalnog jedinstva, poštovanja i "zore" nekih boljih dana.
Biće kralj
Zorka Karađorđević rođena je u prestonom gradu Crne Gore 1864. godine. Bila je najstarija kćerka kneza Nikole Prvog Petrovića i kneginje Milene. Iako rođena u patrijarhalnom okuženju koje je isčekivalo prvenca-naslednika, bila je očeva ljubimica, a u čast njenog rođenja ispevana je pesma. U želji da ojača i produbi veze dva bratska naroda na putu do slobode, knez Nikola poziva srpskog kneza Mihaila da bude kum. I zaista, na dan Svetog Save malena kneginja je krštena. U odsustvu srpskog kneza kumovao je državni sekretar Đoša Milovanović. Ime je ponela po Ljubici, Mihailovoj majci.
Možda vas zanima:
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Kneginja Zorka, najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića živela je samo 26 godina, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag u srpskoj i crnogorskoj istoriji
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Kneginja Zorka, najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića živela je samo 26 godina, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag u srpskoj i crnogorskoj istoriji
Možda vas zanima:
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Kneginja Zorka, najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića živela je samo 26 godina, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag u srpskoj i crnogorskoj istoriji
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Kneginja Zorka, najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića živela je samo 26 godina, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag u srpskoj i crnogorskoj istoriji
Možda vas zanima:
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Kneginja Zorka, najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića živela je samo 26 godina, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag u srpskoj i crnogorskoj istoriji
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Kneginja Zorka, najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića živela je samo 26 godina, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag u srpskoj i crnogorskoj istoriji
Prvih 11 godine života provela je na Cetinju, gde su je podučavali prestoni prosvetari i gospođa Najkom, Švajcarkinja koja se starala da kneginji prenese evropska saznanja. Zatim je šalju u ženski Smoljenski institut u Rusiju, kao što je bio slučaj sa devojkama aristokratskog roda koje su pohađale ovu školu. Završivši ovaj elitni institut, vraća se u Crnu Goru u iščekivanju dalje sudbine.
Sudbonosni susret između Zorke i Petra odigrao se u Parizu, gde se kneginja Milena nalazila sa ćerkama u želji da "vide sveta", ali i da svet vidi lepotu njenih osam ćerki, koje će postati značajno bogatstvo u uspostavljanju porodičnih i političkih veza među monarhijama Evrope. Već 1883. godine knez Petar Karađorđević posećuje Crnu Goru s namerom da se na Cetinju oženi i zasnuje porodicu. Zagledao se u lepu Zorku, kao i ona u njega. Prosi je, pa iako je bila 20 godina mlađa od njega, ona pristaje, i u Cetinjskom manastiru 30. jula 1883. godine se venčavaju. Zorka je tada imala svega 19 godina, a Petar 39.
Protivnicima dinastija Petrović i Karađorđević venčanje baš nije bilo po volji. Zabeleženo je da je kralj Milan odbio kumstvo. Ipak, pobornici su ovo novo krvno srodstvo gledali kao temelj buduće zajednice. Kako i priliči tom vremenu i statusu porodica, za veridbu i venčanje priređena su tradicionalna veselja uz učešće velikog broja gostiju, pa su savremenici zabeležili da je Cetinje bilo "krcato" ljudi sa svih krajeva sveta. Venčani par je na svadbeni put otputovao u "grad svetlosti", ali se ipak odlučuju da stalno mesto boravaka bude Crna Gora.
Izgradili su i novu rezidenciju na barskoj obali, i po rodnom kneževom mestu Topoli, nazvali je Topolica. U dvorištu na jarbolima, kao jasan simbol zajedništva dvaju naroda i kneževskih porodica, vijorili su se crnogorski i srpski barjak.
Život posvećen zajedništvu
Za života kneginja Zorka silno je želela da Petar postane kralj Srbije i da mu podari naslednika. Za sedam godina zajedničkog života, kneginja je bila konstantno trudna. Rodilo im se petoro dece: Jelena, koja je bila supruga velikog ruskog kneza Ivana Konstantinoviča; Milena koja je umrla još kao dete; princa Đorđa, i budućeg kralja Ujedinitelja, Aleksandra.
Njen kratki život tragično je završen 4/16. marta 1890. godine, kada umire pri porođaju poslednjeg deteta, sina Andreja, koji je živeo samo nekoliko dana nakon smrti majke. Prerana smrt mlade kneginje izazvala je šok i glasine da je sam Petar bio krivac za njen prerani porođaj i smrt. Ipak, savremenici beleže da je Petar učinio sve da pomogne Zorki. Na Cetinje su dolazila najznačajnija imena tadašnje medicine, pa čak i lekari iz Beča, ali kneginji nije bilo pomoći.
Ostale su upamćene njene poslednje reči, upućene suprugu: "Biće kralj!"
(Stil)
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)