Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju i sećaju se svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija, u narodu veoma poštovanog jer je lečio slepe.
Bio je svetitelj iz 3. veka koji je bio arhiđakon Rimske hrišćanske zajednice u vreme jednog od najvećih progona vernika. Bio je učenik i blizak saradnik sa papom Sikstom i nakon što je ovaj postavljen na čelo hrišćanske zajednice Lavrentije je bio rukopoložen za đakona. Čuvao je i nadgledao imovinu crkve, ali i brinuo o siromašnima. I pored strašnog progona, od hrišćanstva nisu odustali, niti napustili veru u Hrista. Papa Sikst mu je pred vlastitu smrt rekao da će i on uskoro za njim, u smrt, ali da će pre toga biti podvrgnut strašnom mučenju, ali i poniženju.
Međutim, Lavrentije je ostvarenje ovog proročanstva mirno dočekao, prethodno sakrivši sve crkvene dragocenosti kako neznabošci ne bi mogli da ih se dočepaju. Zbog toga se u narodu smatra zaštitnikom bibliotekara.
Prava čuda Svetog Lavrentija nastupila su tek pošto je bačen u tamnicu. Veruje se da je samo dodirom ruke zatvorenike izlečio od slepila. Zbog svojih čudotvornih dela, bačen je na teške muke. Ni u tim trenucima nije se odrekao Hrista, a čak je i cara savetovao da se odrekne lažnih bogova. Zbog toga je stavljen u gvozdeni sanduk ispod koga je založena vatra.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Pekući se na ognju, Sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Neki onovremeni spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: "Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!". Tako je i umro, nepokoleban u svoja uverenja. Zbog toga što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.
Suze Svetog Lavrentija
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Pošto je avgust, kada pada i njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo "suze Svetog Lavrentija". Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)