Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Emilijana Ispovednika
Sveti Emilijan je bio kizički episkop i Hristov Ispovednik koji se zbog asketskog života udostojio arhijerejstva, ali je doživeo i mnoga stradanja za vreme cara Lava III Isavrijanca ikonoborca.
Primoravali su ga da se odrekne način aživota koji je odan Bogu, ali nisu uspevali da ga pokore, ostajao je nepokolebljiv i veran svojoj veri.
Zbog toga je pretrpeo mnogo muka od jeretika, proganjali su ga u vodili u tamnicu. On je to trpeo u nadi da će za ta stradanja dobiti večni mir.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Beseda na današnji dan:
Ratovi među hrišćanskim narodima nisu isto što i ratovi među neznabošcima. Neznabošci su ratovali s ponosom, hrišćani ratuju sa stidom. Neznabožačke vere naselile su svoje nebo samo ratnicima, hrišćanska vera obećava nebo svetiteljima.
Kao što hrišćani ponavljaju, po slabosti, i druge neke grehe neznabožačke, tako ponavljaju i greh ratovanja. No Bog ispituje srca i zna, s kakvim nastrojenjem neznabošci greše, a s kakvim hrišćani.
Odricali su se Hrista fariseji, odrekao ga se i Petar. No fariseji su ga se odricali sa zlobom nepokajanom, a Petar ga se odrekao sa stidom, i opet ga priznao s pokajanjem.
No šta da kažemo, braćo, o mačevima i kopljima strasti, kojima ubijamo duše svoje i duše svojih bližnjih? O kad bi raskovali te mačeve u raonike, da duboko oremo duše i sejemo blagorodno seme mira Hristova u sebi!
I kad bi raskovali ta koplja u srpove, da žanjemo korov u dušama i spaljujemo! Tada bi se mir Hristov vodvorio u dušama sviju nas, kao što se vodvorio u dušama svetitelja. Ko bi onda i pomislio na rat protiv suseda, i naroda susednih?
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)