Mnogi zapravo ni ne znaju zašto se na venčanju nosi isključivo bela venčanica.
Pre nego što su počele da se nose bele haljine na venčanju, neveste su oblačile haljine koje su imale, ali koje su nosile samo za vreme praznika. Tada je postojalo verovanje da venčanica treba da bude haljina koja će moći da se nosi i u nekim drugim prilikama, te su stoga birale uobičajene boje koje se ne prljaju tako lako.
Ipak, haljine su se razlikovale u odnosu na socijalni status porodice. Kako su se u to vreme brakovi sklapali iz interesa, posebno među višim slojevima društva, haljina je imala za cilj da porodicu predstavi na najbolji način.
Posebni dodaci kojima su se neveste isticale u odnosu na druge su veo ili venac na glavi. Venac je imao obrednu funkciju – štitio je nevestu od zlih sila, a simbolično je izražavao želju za plodnošću, dok je veo imao ulogu da štiti lice neveste od drugih muškaraca.
Prvo zabeleženo venčanje u beloj haljini bilo je venčanje Filipe od Engleske 1406. godine, a potom i Meri od Škotske kojoj je bela bila omiljena boja. Međutim, taj trend se nije nastavio, neveste su i dalje nosile haljine svih boja, dok je u Skandinaviji naročito bila popularna crna boja.
Bela haljina je doživela popularnost 1840. godine kada su se venčali britanska kraljica Viktorija i princ Albert. Kraljica je na venčanju nosila raskošnu haljinu od bele čipke, a detalji o venčanju su se ubrzo proširili putem novinskih izveštaja, što je uticalo na mnoge neveste da nastave da nose haljinu bele boje na svom venčanju.
Tokom narednih decenija stilovi su se menjali, ali je zadržan običaj da mlada ponese belu venčanicu. Kasnije se proširilo verovanje da bela venčanica simbolizuje nevinost, a to verovanje je opstalo do danas.
Do pedesetih godina 19. veka mlade u Srbiji nosile su gradsku nošnju koja je nastala pod uticajem orijentalnog načina odevanja, tek u drugoj polovini 19. veka, mlade su počele da biraju bele haljine.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.
Komentari(0)