Danas slavimo TRI VELIKA SVETITELJA: Veruje se da ovi običaji na današnji dan donose mir
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog prepodobne Isakija, Dalmata i Fausta
Kada se u Dalmatu probudio duh, prezreo je sve svetsko, napustio svoj čin u vojsci, uzeo svog jedinca Fausta i s njim krenuo u predgrađe Carigrada, kod porodice svetog Isakija, gde su obojica postali sveštenici.
Prepodobni Dalmat je prvo bio oficir caru Teodosiju Velikom, koji ga je vrlo cenio i poštovao. Kasnije je, radi Boga, prezreo sve svetovno, pa ostavio ženu i decu i samo sa sinom Faustom otišao kod prepodobnog Isakija.
Prepodobni Isakije je u predgrađu Carigrada imao manastir. Tamo je Dalmatu i Faustu dao monaški čin, a oni su vodili veoma bogougodan život, prepun podviga i isposničkih muka.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Kad je prepodobni Isakije zašao u duboku starost i predosetio da se bliži kraj njegovog života, pozvao je crkvenu družinu i na mesto igumana postavio je prepodobnog Dalmata, po čijem imenu je cela porodica dobila naziv dalmatska.
Prepodobni Dalmat je vodio borbu i protiv vidljivih demona – jeretika nestorijanaca, koji su hulili Prečistu majku Božiju. Bio je pomoćnik svetim ocima na Trećem Vaseljnskom Saboru, održanom u Efesu za vreme carovanja Teodosija mlađeg. Time je Dalmat stekao ljubav cara i svetih otaca, pa je proglašen za starešinu manastira.
Nakon što je ugodio Bogu, u dubokoj starosti se predstavio k NJemu. Tako je i njegov sin, prepodobni Faust, nakon što je prošao svaki bogougodni podvig i proveo život u isposništvu, prešao u besmrtni život.
OBIČAJI
Kako su Dalmat i Faust napustili porodice zbog ljubavi prema Hristu, običaji vezani za današnji dan nalažu da odete u crkvu, zapalite sveću i pomolite se ovim svetiteljima za očuvanje mira i sloge u porodici.
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)