ZABORAVLJENA SRPSKA IMENA: Pogledajte kako su se zvali naši preci prema turskom popisu iz 1455. godine (FOTO)
Neka od njih se i danas koriste, dok su neka potpuno zaboravljena
U moru internacionalnih imena, neka od najstarijih srpskih imena i njihovo značenje pala su u zaborav. Brišemo prašinu sa njih i predstavljamo vam neka od imena naših predaka koje su Turci popisali davne 1455. godine.
Jezik je živa tvorevina svakog naroda i stalno se menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene. Slično je i sa imenima.
Predstavljamo vam imena kojima su se u prošlosti nazivali Srbi, a koja su danas ili potpuno izašla iz upotrebe ili se jako retko mogu čuti, a neka i nikada! U njih imamo uvid zahvaljujući turskom popisu u oblasti Brankovića iz 1455. godine, a koje je objavila Fejsbuk strana “Srpska nacionalna svest”.
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Printscreen/Youtube
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Interesantno je da je pored svakog imena zabeleženo i nešto prema čemu bi se osoba mogla prepoznati. To je uglavnom ime oca ili, ređe, majke, ali ima i drugih, pomalo čudnih odrednica kao što su, na primer – Dobrislav, siromah ili Reljiša, udovica.
Osim toga, spisak nam daje uvid i u neka, danas potpuno zaboravljena imena za dečake – Rahče, Brajan, Radonja, Radohna, Herak, Dabiživ…
(Istorijski zabavnik)
Veliko otkriće kod Prijepolja, arheolozi ostali u čudu: Pronašli pečat koji menja tok celog istraživanja, manastir nije posvećen Svetom Petru i Pavlu, već Svetom Simeonu Mirotočivom
Najnovija arheološka istraživanja sprovedena u manastiru Pustinja kod Prijepolja otkrila su istorijsku istinu koja menja dosadašnja saznanja. Iako se decenijama verovalo da je u pitanju manastir posvećen Svetom Petru i Pavlu, arheolozi su pronašli olovni pečat sa likom Svetog Simeona Mirotočivog, što potvrđuje da je manastir zapravo posvećen ovom svetitelju.
Sveti Luka u srpskom narodu: Dan kada se ne radi, ne svađa i ne kreće na put
Sveti Luka je među najpoštovanijim svecima u srpskom narodu – ne samo kao apostol i lekar, već i kao duhovni štit pred dolazak zime
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Zašto su Srbi nosili nož u čarapi: Narodna verovanja o zaštiti i snazi
Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“
Komentari(0)