ROSA SATARIĆ Na uglu ulica Simine i Višnjićeve SPOMEN PLOČA podignuta u ime sećanja na hrabru ženu UBIJENU JER JE REKLA NE NASILNIKU!
Mirosanda Satarić, 1968. godine, na uglu ulica Simine i Višnjićeve u Beogradu, ubijena je od strane policajca Milorada Golubovića. Tragično je stradala dok je šetala za ruku svoju šestogodišnju ćerku.
Razlog za ovu tragediju bio je što je Mirosanda rekla “ne” navalentnom nasilniku. Policajac Milorad Golubović je presudio Mirosandi revolverom.
"Žene, ljudi i deco, ovde je 22. juna 1968. godine revolverskim kuršumima izrešetano telo nedužne, čestite i dobre žene i majke, Mirosande Satarić, na očigled njene male ćerkice. Svoj mladi život žrtvovala je braneći svoju čast i poštenje. 8. mart 1970. godine Obeležje se stavlja na inicijativu 48 radnih kolektiva grada Beograda”.
Spomen-ploča u njenu čast postavljena je 1970. godine, ali je tokom poslednjih decenija bila na pločniku, pa su je prolaznici gazili, na tom mestu sada je potpuno nova tabla dostojna sećanja na Rosu Satarić. Na inicijativu porodice i uz pomoć Grada Beograda, spomen-ploča je obnovljena. Nadamo se da će svi prolaznici koji prođu Siminom ulicom zastati pored ploče i razmisliti o posledicama nasilja u društvu.
Policajac Milorad Golubović je bio prek čovek, nije mogao da podnese Rosino odbijanje, dugo je proganjao pre nego što je odlučio da joj oduzme život. Kakav je to čovek bio govori i to što se hvalio da je ubio između 500 i 1.000 ljudi kao "narodni policajac". Bio je poznat po nasilju i svojoj reputaciji kao ubica "narodnih neprijatelja".
Rosin mladi život je prekinut jer je bila pristojna i odana porodici i nije želela da odgovori na nasrtljivo Miloradovo udvaranje. Okrutan, kakav je bio, uzeo joj je život pred očima deteta.
Na sudu se nije pokajao, osuđen je na smrt, pa na dve decenije zatvora. Dočekao je duboku starost na slobodi.
Ova priča i spomen tabla je podsetnik da mora da se suzbije nasilje i da se žrtve zaštite od takvih opasnih pojedinaca. Da moć ne bi smela da bude iznad zakona, neka nas stalno opominje obnovljena spomen ploča Rosi Satarić.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)