Zasmejavao celu Jugu, a u sebi nosio očaj: Glumili su prijatelje, a zbog Gidre je Milan hteo da napusti Žikinu dinastiju (FOTO/VIDEO)
Od detinjstva je nosio veliku tragediju, ali nije dozvolio da mu ona obeleži život, bio je veseo čovek
Tog 13. juna 1933. godine rođen je zanatija Dragomir Bojanić Gidra, koji se proslavio po maestralnim filmskim ulogama. Jedan od najlegendarnijih glumaca sa ovih prostora, umetnik koji je “oživeo” neke od najkultnijih likova srpskog filma i čovek koji je zasmejavao milione gledalaca u najranijem detinjstvu doživeo je veliku tragediju. Sećanje na nju nosio je duboko u srcu iako nije dozvolio da mu ona obeleži život.
Ni po čemu nije imao detinjstvo dostojno običnog deteta
Još u najranijoj mladosti ostao je siroče! Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić.
Printscreen/Youtube
Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana – Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. tokom Drugog svetskog rata.
Možda vas zanima:
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
ZA POLA SATA - PIJAN: Kako je Gidra krišom pio na snimanju
BARD domaćeg glumišta Dragomir Bojanoić Gidra rođen je 1933. u Kragujevcu.
Možda vas zanima:
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
ZA POLA SATA - PIJAN: Kako je Gidra krišom pio na snimanju
BARD domaćeg glumišta Dragomir Bojanoić Gidra rođen je 1933. u Kragujevcu.
Možda vas zanima:
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
ZA POLA SATA - PIJAN: Kako je Gidra krišom pio na snimanju
BARD domaćeg glumišta Dragomir Bojanoić Gidra rođen je 1933. u Kragujevcu.
I tako je Dragomir ostao potpuno sam. U potrazi za načinom da se prehrani i što pre pronađe zanimanje od kojeg će moći da “zaradi svoj hleb” završio je zanat. Srednju školu za preradu mesa, voća i povrća u rodnom gradu i nakon mature se zaposlio u fabrici konzervi “Crvena zvezda”.
- Po profesiji sam zanatlija. Imam kvalifikaciju stečenu u STŠ Kragujevac, hemijsko-tehnološki odsek. Glumom sam počeo da se bavim po potrebi službe, u kragujevačkoj fabrici konzervi “Crvena zvezda”. Zatim sam preko amaterskog pozorišta “Sveta Mladenović” došao u Kragujevačko narodno pozorište, čiji sam član dugo bio – ispričao je Gidra u jednom intervjuu s početka sedamdesetih godina prošlog veka.
Upravo tu, u ansamblu umetnika u Kragujevcu dogodilo se jedno malo čudo koje je omogućilo mladom Dragomiru da svoj raskošni talenat pokaže i izvan granica Kragujevca. Naime, priča kaže da su njegove kolege zajedničkim snagama sakupile novac koji je pomogao Gidri da ode u Beograd i upiše Akademiju.
“Upao” je iz prve i to u klasu čuvenog Raše Plaovića i već na prvoj godini počeo da igra u Narodnom pozorištu. A, ostalo je istorija…
Odnos sa Markom Todorovićem
Glumili su priijatelje, ali zbog jesne stvari je malo falilo da se snimanje nastavi pez uloge Milana.
Legendarni domaći serijal „Lude godine“ i „Žikina dinastija“ već decenijama se često reprizira i jedan je od omiljenih svim generacijama.
Printscreen/Youtube
Za ovoliki uspeh filmova u velikoj meri su zaslužni glumci Dragomir Bojanić Gidra i Marko Todorović koji su glumili Žiku i Milana.
Ipak, mnogi ne znaju to da je nakon petog dela „Žikine dinastije“ Todorović želeo da odustane od svoje uloge zbog toga što je Gidra te godine radio na još nekoliko projekata, te su morali da čekaju termin koji njemu odgovara.
„Gidra je te 1985. snimio sedam-osam filmova. Nije znao gde će pre, jer je igrao i neke predstave u pozorištu“, ispričao je tvorac „Ludih godina“ reditelj Zoran Čalić, piše Kurir.
„Ranije sam planirao odmor i neću ga pomerati. Možete vi bez mene“, citirao je Čavić reči Marka Todorovića.
„Njegova uloga je bila velika i nije dolazilo u obzir da snimamo bez Marka. Pokušao sam da ga odobrovoljim. Našli smo se nekoliko puta u kafani kako bih omekšao njegov stav. Na kraju smo snimili film koji je doživeo neverovatan uspeh kod publike. Gidra je znao za tu priču i često je podbadao Marka na snimanju. Inače, odlično su se slagali. Pripadali su različitim glumačkim stilovima, ali su na setu i van njega bili sjajna kombinacija“, dodao je reditelj.
iako je na kraju sve rešeno i Todorović nije odustao od uloge, Gidra se često šalio na taj račun.
„A hteo si da pobegneš“, rekao je Bojanić jednom prilikom svom kolegi.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)