BILA JE JEDNA OD NAJLEPŠIH ŽENA JUGOSLAVIJE I TITOVA OMILJENA PEVAČICA: Pevala mu pred smrt, on je tretirao kao BOGINJU
Kažu da je omiljena Titova pevačica bila Vera Cvetinović, koja mu je pevala neposredno pred smrt.
Poznato je da je Josip Broz Tito bio slab na pevačice. Ako se pitate koja je Brozu bila omiljena, onda je to Vera Cvetinović, novosadska pevačica, novinarka i voditeljka.
Vera Cvetinović Titu je pevala trideset puta, a on je često po nju slao vozača i luksuzni auto kako bi njegove zabave upravo ona uveličala pesmom. U doba najveće televizijske popularnosti, nazivali su je jednom od najlepših žena u Jugoslaviji.
Printscreen/Youtube
Sve je počelo tako što je Vera Cvetinović kao student književnosti u Novom Sadu amaterski pevala u KUD “Svetozar Marković”, tako dobro da je 1971. postala prvi glas Vojvodine. A potom i solista Radio Novog Sada.
Možda vas zanima:
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
Možda vas zanima:
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
Možda vas zanima:
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
Osjećaj za muziku i dobar glas, kaže, nasledila je od svog oca Mirka Cvetka, tamburaša poreklom iz Kutjeva.
"Tih godina sam pevala pesme Ivice Šerfezija, Đorđa Marjanovića i Tereze Kesovije. Kada sam s društvom krenula na turneju po Južnoj Americi, naučila sam i tatine zagorske i mamine srpske pesme. U međuvremenu, Izvršno veće Vojvodine je u jesen 1974. u Mošinoj vili na Fruškoj gori pripremalo prijem za Josipa Broza, pa su me pozvali da prvi put pevam Titu. U to vreme nosile su se mini suknje, a ja sam na prijem u prirodi krenula sa starom bakinom dugom haljinom, kojom sam privukla njegovu pažnju, jer sam rekla da je izrađena od starih zavesa iz Zagorja", rekla je Vera jednom prilikom.
Kad je Broz čuo da je haljina pravljena od zavesa donesenih iz Zagorja raznežio se.
Alo
- Pevala sam mu tog dana pesme “Tiho noći moje zlato spava” i staru zagorsku “Fala”. I kasnije kada bih nastupala pred predsednikom te dve pesme su bile obavezno u mom repertoaru - otkrila je Vera Cvetinović, koja je posle diplomiranja našla posao na televiziji.
Sredinom sedamdesetih Vera je danju radila na TV Novi Sada, a uveče pevala u hotelu “Park”. Bili su to, kaže, mali koncerti, zbog kojih su je njeni obožavaoci nagrađivali knjigama ili sokovima. I tada je Tito diskretno pratio, jer se interesovao za njen život i rad.
- Čujem da ste diplomirali? I da ste imali saobraćajni udes? Kako ste sada? - raspitivao se Tito, dok smo sedeli kraj vatre u Karađorđevu. Tada sam shvatila da sve zna o meni i da mi veruje. Na tom diplomatskom lovu u Karađorđevu u toku vereče Titu sam otpevala pesmu “Zvoni zvonce”, a Jovanki pesmu “Salaš u malom ritu”, koju je mnogo volela - kaže Vera i pokazuje nam fotografije sa Brozovima u ovom lovištu i u Bugojnu.
U bosanskom lovištu Vera je zahvaljujući Titu bila nezvanična mis Jugoslavije, jer je poslije modne revije Aleksandra Joksimovića predsednik javno rekao: “Meni je Vera najljepša, jer je njena haljina najelegantnija”.
- Mora da se Broz šalio, jer je Joksimović sa predivnim manekenkama Jovanki i Titu prikazao mini haljine i suknje, a ja sam bila u toaleti zakopčana do grla - kaže Vera.
Poslije toga Titovo obezbeđenje je mnogo puta Veri slalo vozača i “mercedes” da je voze kod Broza. Neki od njenih nastupa su bili tajni, neki diskretni, a neki i javni.
Jugoslovensku popularnost pevačica Vera Cvetinović je doživela u noći 31. decembra 1976. godine kada su Jovanka i Josip Broz sa čitavim političkim rukovodstvom zemlje čekali novu 1977. godinu u Novom Sadu.
Ipak, Verina pevačka karijera bila je samo hobi. Nakon što je diplomirala novinarstvo, zaposlila se kao voditeljka i muzička urednica na radiju Novi Sad, a kasnije i kao televizijska voditeljka.
Titu je pevala sve do smrti, 1980. godine, a naknadno je kazala da je Tito bio vidno bolestan i da ju je to jako ražalostilo. Poslednji put je Tito navodno tražio da sedi pored njega, a njegove pudlice su je uznemiravale pri izvođenju pesme.
I danas živi u Novom Sadu i vlasnica je malog hotela koji je prepun slika Tita i Jovanke.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)