ĆELE-KULA Jeziva građevina napravljena u znak odmazde zbog bitke koja se dogodila 31.maja 1809. godine
Bitka na Čegru je bila ključna bitka tokom Prvog srpskog ustanka protiv Otomanskog carstva. Ova bitka se odigrala 31. maja 1809. godine na brdu Čegar, nedaleko od Niša. Svojim junaštvom istakao se resavski vojvoda Stevan Sinđelić.
Nemogavši da pobedi brojno jače turske snage koje su prodrle u šanac, Sinđelić je pucao iz pištolja u podzemni magacin baruta. U strašnoj eksploziji nastradali su svi srpski vojnici i mnogo Turaka. Da bi zastrašio Srbe, turski paša je u znak osvete i opomene naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele-kula na ulazu u Niš.
Ćele-kula je građevina četvorougaonog oblika, visine oko 4 metra. U njoj su uzidane 952 lobanje poginulih srpskih vojnika, a danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost. Turski zapovednik Niša, Huršid-paša, naredio je Srbima ćurčijama da oderu glave i kože ispune pamukom. Kože ispunjene pamukom poslate su sultanu u Carigrad, u znak pobede. Od lobanja je podignuta Ćele-kula, što na turskom jeziku znači “kula od ljudskih lobanja”.
Zbog poraza na Čegru, Karađorđe je morao da odustane od pohoda u Staru Srbiju, a rumelijski vezir je osvojio celu istočnu Srbiju do Velike Morave, gde je Karađorđe sa naporom uspeo da organizuje odbranu. Zima je takođe pomogla ustanicima, pa su se Turci povukli iz istočne Srbije.
Alfons de Lamartin francuski putopisac je zapisao 1833. pri poseti Ćele kuli:
Nek Srbi sačuvaju ovaj spomenik!
On će naučiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda,
pokazujući im po kakvoj su je cenu platili njihovi očevi.
Knez Milan Obrenović je 4. jula 1878. godine podigao prvi spomenik na Čegru sa natpisom Vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim neumrlim junacima slavno palim ovde 19. maja 1809. napadajući Niš.
Nakon oslobođenja Niša od Turaka 1878. godine, kula je bila otkrivena. Iste godine je ograđena i natkrivena. Četrnaest godina kasnije, dobrovoljnim prilozima stanovnika čitave Srbije, ozidana je kapela koja i danas postoji. Spomenik sa bistom Stevana Sinđelića i reljefom na kome je prikazana bitka na Čegru postavljen je ispred Ćele-kule. Ovaj jezivi spomenik je, umesto da zastrašuje, postao podsticaj za konačno oslobođenje.
Današnji spomenik u obliku kule sagrađen je spajanjem romantizma i dekorativnih elemenata srednjovekovne arhitekture podignut je 1927. godine u prisustvu kralja Aleksandra Karađorđevića, a delo je ruskog emigranta i arhitekte Julijana Djupona.
Pročitajte još:
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Komentari(0)