"Ako se tog Vinstona ikada dočepam..."
ČOVEK o kojem se pričaju mnoge legende, junak balkanskih i oslobodilačkih ratova, četnički vojvoda, član Crne ruke i zaverenik protiv krune ili prosto rečeno - Voja Tankosić. Šta je istina, a šta se nije desilo - granica je tu neprepoznatljiva. Uostalom, sve i da se "šamaranje Čerčila" nije odigralo, nego je plod nečije mašte, to ne znači da u toj priči nema istine - jer ona pokazuje kako su ljudi doživljavali Tankosića i kakve su priče o njemu kružile.
Ovako je sve počelo, za vreme Burskog rata u Južnoj Africi (1899-1902) beogradska štampa redovno je donosila izveštaje sa terena, a Srbi su još uvek pamteći turske zločine “navijala” za Bure!
Jedan od britanskih dopisnika iz Burskog rata bio je tadašnji mladi novinar Vinston Čerčil, kasnije premijer Velike Britanije, a u jednom svom članku, zbog tih simpatija Srba prema Burima osuo je “drvlje i kamenje po njima”.
Prema istorijskim podacima baš taj članak je na sav glas, veoma besan u jednoj tada poznatoj beogradskoj kafani pročitao mladi potporučnik Vojislav Tankosić, i tom prilikom se zakleo da će se osvetiti dotičnom novinaru: “Stoka jedna! Ako se tog Vinstona ikada dočepam, sve ću klevete da mu naplatim!“
Kako se navodi prema istorijskim predanjima Vinston Čerčil se godinu dana posle završetka Burskog rata Orjent ekspresom, od Carigrada preko Beograda, vraćao u Englesku. Voz je, navodno, u beogradskoj železničkoj stanici boravio nekoliko sati, pa je Čerčil odlučio da se prošeta gradom i malo osveži.
Vest da je novinar koji je “pljuvao po Srbima” u Beogradu i da se nalazi u jednoj od kafana sadašnje Knez Mihailove ulice došla je do Voje Tankosića, koji se odmah uputio ka kafani “Grčka Kraljica”.
Vojvoda Tankosić pronašao je Vinstona Čerčila u pomenutoj kafani gde ga je psovao i šamarao, kao i da mu je zapretio da će mu “ukoliko još jednom bilo šta tako napiše o Srbima odgovarati glavom”. Tadašnjeg novinara, kasnijeg premijera Velike Britanije od ljutog srpskog vojvode spasila je policija i otpratila ga do železničke stanice i smestila u voz!
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Komentari(0)