STRASNA NEDELJA Poslednja i NAJSTROŽA nedelja posta je pred nama, evo šta NIKAKO NE TREBA RADITI

Lepote Srbije

21:00

Kultura 0

Strasna nedelja, poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja, je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Naziv “strasna” ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.

sveće
Shutterstock

Prvo, treba napomenuti da Strasna nedelja ne znači nikakvu strast u smislu kako je današnji rečnik koristi. U pitanju je stradanje, strašni događaji i patnje Isusove tokom poslednje nedelje njegovog života na zemlji. Zbog toga je mnogi zovu i Strašna. U crkvi i narodu ustalilo se Strasna, kao izraz svesnog Isusovog žrtvovanja za dobrobit drugih.

Strasni ponedeljak

Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Naziv “velika” ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu se otvorio put ka raju. Strasna nedelja se razlikuje od cvetne po tome što tokom nje ne sme da se čuje pesma niti da se igraju kola. Takođe, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici se suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji je zovu i strašna nedelja, tada se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove “strašnik”, a veruje se da može da odagna strah.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Velika sreda

Ovoga dana je bilo zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima, ljudi su se trudili da stoku dobro obezbede hranom. U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ponegde se i na Veliku sredu farbaju vaskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se "kaluđeri".

Veliki četvrtak

Ovaj dan je bio posvećen ratarstvu. U nekim krajevima svi radovi u polju su bili zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su se vršili obredi oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na male daske i puštale ih niz vodu u znak sećanja na preminule.

Veliki petak

Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista, na ovaj dan je Isus razapet na krst. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i „petak stradanja“, a podrazumeva najstroži post. Na ovaj dan, i danas, farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala.

U nekim krajevima, na ovaj dan se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vakrsa.

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, Velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolog leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena.

Zato se ova boja najviše i koristi pri farbanju jaja. Na veliku subotu se u nekim krajevima mesi obredni kolač, koji se kiti bosiljkom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.

Vaskrs

Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici, koji su za to izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće.

Način utvrđivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine.

Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hrišćane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom računjanu Pashe, mogu da budu i dva Vaskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.

Na Veliki petak je umro, a  na Vaskrs je Isus Hristos vaskrsao u život večni.

Vaskrs je za hrišćane dan  kada se svi raduju i slave u krugu porodice, ne samo da je najveći, nego je i najlepši od svih praznika.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
gluvna nedelja Vaskrs

Komentari(0)

Loading