OVIH 5 PRAVILA HRIŠĆANI TREBA DA SE PRIDRŽAVAJU PRE PRIČEŠĆA? Jedno je rigorozno, a često ga zanemarujemo (VIDEO)
Pored toga što je najduži i trajaće punih 48 dana, Vaskršnji post se smatra i najstrožim, a ovo su pravila kojih treba da se pridržavamo pre pričešća
Otac Gojko ističe važnost oslobođenja od poriva za hranom, što nas vodi ka introspekciji i fokusu na duhovni rast. Pored minimalizacije unosa hrane, podstiče nas da se okrenemo bogosluženju i čitanju Božje reči, kako bismo pronašli unutrašnji mir i saosećanje prema drugima.
"Jedan isti sveštenik kod kojeg se ispovedate on može da vam da savet, da vas uputi kako da se pričestite i šta da radite."
Post je jedan od najvažnijih podviga u hrišćanstvu. Podrazumeva pročišćenje od telesnih i duhovnih nečistoća uzdržavanjem od mrsne hrane i loših i grešnih misli i svakog zla.
Možda vas zanima:
MNOGI SRBI PRAVE VELIKI GREH KADA ODU NA PRIČEŠĆE: Nisu ni sveni da to nikako ne sme da se radi
Greh koji mnogi prave kada odu na pričešće je nedopustiv i nikako ne sme da se pravi.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
MNOGI SRBI PRAVE VELIKI GREH KADA ODU NA PRIČEŠĆE: Nisu ni sveni da to nikako ne sme da se radi
Greh koji mnogi prave kada odu na pričešće je nedopustiv i nikako ne sme da se pravi.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
MNOGI SRBI PRAVE VELIKI GREH KADA ODU NA PRIČEŠĆE: Nisu ni sveni da to nikako ne sme da se radi
Greh koji mnogi prave kada odu na pričešće je nedopustiv i nikako ne sme da se pravi.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Mnogi misle da ako ne jedu određenu hranu izvršavaju ovaj važan podvig, ali ne shvataju da je od fizičkog mnogo važnije duhovno pročišćenje - odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina.
Na žalost, mnogi ne shvataju pravu suštinu posta - duhovno pročišćenje, te se opterećuju samo telesnom stranom. Zato umesto da se zanimaju na koji način da obuzdaju strasti i porive, mnogi pitaju samo šta sme da se jede, kada se posti na vodi, a kada na ulju, sme li da se jedu biljne verzije mrsnih proizvoda i slično.
Ipak, jedno od najučestalijih pitanja, za koje ćete sigurno na prvu poslisliti da znate odgovor, evo šta je važno da znamo pre pričešća.
Evo šta sveštenik kaže o tome ko sme da se pričesti:
- Ko je kršten
- Ko je postio
- Ko se ispovedio
- Ko nije ni sa kim u svađi
- Da od ponoći se ništa ne jede i ne pije, ništa se u usta ne stalja, jer čim oči otvorimo treba da primimo je svetinja Gospodnja.
"Idi da se izmiriš ako neko ima nešto protiv tebe. Ne vi protiv njega, nego on protiv vas. A on ako kaže Neću da se pomirim, to je već njegova stvar. Ne treba sa svima da budete u najboljim odnosima, to bi bilo nepravedno. Ali ne treba da gajite mržnju i bes."
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)