Danas slavimo Prepodobnog Jovana Lestvičnika: Iza sebe je ostavio delo koje se čita i dan-danas
Njegovo delo i dan-danas je mnogo čitano
Pisac znamenite „Lestvice“ došao je od nekud na Sinajsku Goru kao šesnaestogodišnji dečko i tu ostao, najpre kao poslušnik, po tom kao otšelnik i najzad kao Sinajski iguman do svoje 83 godine, kada je i skončao, oko 608. godine. NJegov životopisac, monah Danil, kaže za njega: „Uznese se telom na Goru Sinajsku, a duhom na Goru Nebesnu“. Kod svoga duhovnog oca, Martirija, provede u poslušanju 19 godina. Anastasije Sinajski, videvši jednom mladoga Jovana proreče o njemu, da će biti iguman Sinajski. Po smrti svoga duhovnika Jovan se povuče u jednu pešteru gde u teškim podvizima prožive 20 godina. NJegov učenik Mojsej zaspa jednog dana u hladu jednog velikog kamena. Jovan na molitvi u svojoj ćeliji vide da je njegov učenik u opasnosti, i poče se za njega Bogu moliti. Kada docnije dođe Mojsej, pade na kolena i zablagodari svome duhovnom ocu, što ga spase od sigurne smrti. I ispriča kako u snu ču gde ga Jovan viče, pa skoči, i u tom času onaj kamen pade. Da nije skočio, kamen bi ga ubio.
Na navaljivanje bratije Jovan se primi za igumana, i upravljaše spasenjem duša ljudskih sa revnošću i ljubavlju. Ču jednom prekor od nekih, kao da je on mnogoglagoljiv. Ne rasrdivši se nimalo Jovan zaćuta i celu godinu ne progovori ni reči, dok ga braća ne umoliše da progovori i nastavi učiti ih svojom bogodanom mudrošću. Jednom dođe 600 poklonika u manastir Sinajski. Pri trpezi svi videše jednog okretnog mladića u jevrejskom odelu, koji služaše i drugim slugama zapovedaše i raspoređivaše. Najedanput toga mladića nesta. I kad se svi obzirahu i raspitavahu, reče Jovan: Ne tražite ga, to prorok Mojsej posluži na svome mestu.
"Lestvica"
Za vreme svoga molčanja u pešteri Jovan napisa mnoge korisne knjige, od kojih je najslavnija, i dan-danas mnogo čitana "Lestvica", u kojoj se opisuje metod uznošenja duše k Bogu kao uz neku lestvicu. Pred smrt odredi Jovan za igumana brata svog po telu, Georgija. No ovaj tugovaše mnogo zbog rastanka sa Jovanom. Tada mu Jovan reče da ako se on udostoji blizine Božje u onom svetu, moliće, da i on, Georgije, te iste godine bude uzet na nebo. Tako se i zbi. Posle 10 meseci i Georgije usnu, i useli se među građane nebeske kao i veliki mu brat Jovan.
Možda vas zanima:
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Možda vas zanima:
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)