Danas slavimo Prepodobnog Jovana Lestvičnika: Iza sebe je ostavio delo koje se čita i dan-danas
Njegovo delo i dan-danas je mnogo čitano
Pisac znamenite „Lestvice“ došao je od nekud na Sinajsku Goru kao šesnaestogodišnji dečko i tu ostao, najpre kao poslušnik, po tom kao otšelnik i najzad kao Sinajski iguman do svoje 83 godine, kada je i skončao, oko 608. godine. NJegov životopisac, monah Danil, kaže za njega: „Uznese se telom na Goru Sinajsku, a duhom na Goru Nebesnu“. Kod svoga duhovnog oca, Martirija, provede u poslušanju 19 godina. Anastasije Sinajski, videvši jednom mladoga Jovana proreče o njemu, da će biti iguman Sinajski. Po smrti svoga duhovnika Jovan se povuče u jednu pešteru gde u teškim podvizima prožive 20 godina. NJegov učenik Mojsej zaspa jednog dana u hladu jednog velikog kamena. Jovan na molitvi u svojoj ćeliji vide da je njegov učenik u opasnosti, i poče se za njega Bogu moliti. Kada docnije dođe Mojsej, pade na kolena i zablagodari svome duhovnom ocu, što ga spase od sigurne smrti. I ispriča kako u snu ču gde ga Jovan viče, pa skoči, i u tom času onaj kamen pade. Da nije skočio, kamen bi ga ubio.
Na navaljivanje bratije Jovan se primi za igumana, i upravljaše spasenjem duša ljudskih sa revnošću i ljubavlju. Ču jednom prekor od nekih, kao da je on mnogoglagoljiv. Ne rasrdivši se nimalo Jovan zaćuta i celu godinu ne progovori ni reči, dok ga braća ne umoliše da progovori i nastavi učiti ih svojom bogodanom mudrošću. Jednom dođe 600 poklonika u manastir Sinajski. Pri trpezi svi videše jednog okretnog mladića u jevrejskom odelu, koji služaše i drugim slugama zapovedaše i raspoređivaše. Najedanput toga mladića nesta. I kad se svi obzirahu i raspitavahu, reče Jovan: Ne tražite ga, to prorok Mojsej posluži na svome mestu.
"Lestvica"
Za vreme svoga molčanja u pešteri Jovan napisa mnoge korisne knjige, od kojih je najslavnija, i dan-danas mnogo čitana "Lestvica", u kojoj se opisuje metod uznošenja duše k Bogu kao uz neku lestvicu. Pred smrt odredi Jovan za igumana brata svog po telu, Georgija. No ovaj tugovaše mnogo zbog rastanka sa Jovanom. Tada mu Jovan reče da ako se on udostoji blizine Božje u onom svetu, moliće, da i on, Georgije, te iste godine bude uzet na nebo. Tako se i zbi. Posle 10 meseci i Georgije usnu, i useli se među građane nebeske kao i veliki mu brat Jovan.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)