Danas se obeležava pretpraznik Blagovesti: Na ovaj dan bi svi trebalo da izbegavamo jednu stvar
Danas se slavi Prepodobni Zaharije.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas (6. aprila ) obeležavaju svetog Zaharija, odnosno Pretprazništvo Blagovesti.
Sin Kariona Misirca, koji ostavi ženu i decu i zamonaši se. Zahariju uzme otac k sebi, pošto ga majka nije mogla da ishrani. Iako mlađi od mnogih staraca u Skitu, udostojio se bio većih blagodatnih darova nego mnogi starci.
Od blagodati Božje osećao je kao da mu gori cela unutrašnjost njegova. Na pitanje svetog Makarija, ko je pravi monah, odgovori Zaharija: “Onaj ko sebe neprestano prinuđava na zapovesti Božje”.
Možda vas zanima:
SLAVIMO SVETOG PAVLA ISPOVEDNIKA Veruje se da će Bog svakom ko izgovori ovu molitvu podariti blaženstvo duše
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Pavla Ispovednika, patrijarha koji je udavljen tokom služenja liturgije
Slavimo HILJADE SVETIH MUČENIKA: Predanje kaže da su Akindin, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i drugi stradali zbog svoje VELIKE LJUBAVI PREMA HRISTU
Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici sutra slave svete mučenike Akindina, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i druge.
Možda vas zanima:
SLAVIMO SVETOG PAVLA ISPOVEDNIKA Veruje se da će Bog svakom ko izgovori ovu molitvu podariti blaženstvo duše
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Pavla Ispovednika, patrijarha koji je udavljen tokom služenja liturgije
Slavimo HILJADE SVETIH MUČENIKA: Predanje kaže da su Akindin, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i drugi stradali zbog svoje VELIKE LJUBAVI PREMA HRISTU
Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici sutra slave svete mučenike Akindina, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i druge.
Možda vas zanima:
SLAVIMO SVETOG PAVLA ISPOVEDNIKA Veruje se da će Bog svakom ko izgovori ovu molitvu podariti blaženstvo duše
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Pavla Ispovednika, patrijarha koji je udavljen tokom služenja liturgije
Slavimo HILJADE SVETIH MUČENIKA: Predanje kaže da su Akindin, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i drugi stradali zbog svoje VELIKE LJUBAVI PREMA HRISTU
Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici sutra slave svete mučenike Akindina, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i druge.
A na pitanje avve Mojseja, šta znači biti monah, Zaharija skine svoju kamilavku i zgazi nogama pa reče: “Ako čovek ne bude ovako sokrušen, ne može biti monah!”
Bio je velikim svetilom među monasima u pustinji, i mlad se upokojio u Gospodu.
Pošto je sveti Zaharije bio odraz blagosti i mira, običaji nalažu da se vernici sutra trude da nastave tu tradiciju. Drugim rečima, da izbegavaju bilo kakve svađe i sukobe.
Tropar (glas 4):
Danas je početak vaseljenske radosti, da zapevamo pretprazničko otkrivenje, jer evo Gavrilo dolazi, noseći Djevi blagovest i kliče Joj: Raduj se, blagodatna, Gospod je s Tobom!
– Šta čoveku vredi. Ti Gospode, reče. Da sva svet prostrani u svojinu steče, Kada mora danas il’ sutra umasti. A stečeno blago njega nadživeti! Šta vredi da krunu on na glavu stavi Kad je iza sebe mora da ostavi! Šta mu vredi zlato i hrpa od srebra Kad proraste trava kroz suha mu rebra! Šta pomaže svila, biser i jestiva. Kad ga sunce više ne sagleda živa! Izgubi li dušu, šta mu svet pomaže? Tel'o mu bez duše u grob se polaže. Telo mu i duša, oboje umrli. Svako svojim putem svome grobu hrli. Dva mrtvaca tada ljudi sahranjuju, Ni za jednim od njih gorko ne tuguju. O nek čuva dušu ko razuma ima, Opomenu jasnu Ti si dao svima. Duša je jedino što se može spasti. Sve drugo u svetu – i svet he propasti. O Gospode dragi, kad Tvoj savet znamo. Još i silu Tvoju i pomoć trebamo. O pomozi, blaže, našoj grešnoj duši, Dim sujete svetske da je ne uguši
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)