Po Bibliji, u hrišćanskoj religiji postoje grehovi koji se smatraju neoprostivim.
ostoji greh koji Biblija naziva "neoprostivim". Čak i sam Hristos potvrđuje tu tvrdnju. Za one koji sumnjaju u postojanje Boga, ova činjenica možda ne znači mnogo, ali vernicima budi strah od večnog pakla samopreispitivanja - šta ako se to baš meni dogodi...
Duh Sveti je treće lice Svete Trojice, dakle Bog isto kao što je to Otac i isto kao što je to i Sin. Duh Sveti je Utešitelj i "zamenik" Hristov na zemlji, nakon njegovog Vaznesenja. Božiju istinu razumemo i primamo u srca samo blagodaću Duha Svetog. NJime hrišćani postaju udovi Tela Hristovog, odnosno Crkva. Dakle, huleći na Duha Svetog, hulimo i na sopstvenu mogućnost zajednice sa Bogom, pa samim tim i spasenja. Štaviše, na čitavu hrišćansku veru.
No, ako dalje, uz pomoć Svetih Otaca - čije reči imaju jednaku vrednost kao Biblija u hrišćanskoj crkvi - protumačimo još neke od hrišćanskih istina, uvidećemo da postoji i tri grupe teških greha. Po njihovim rečima osobe koje su istrajne u njima, neminovno završavaju duhovnim brodolomom. Evo šta pravi vernici nikada ne bi dopustili sebi:
Možda vas zanima:
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
"MOJ GREH SE NE MOŽE OPROSTITI": Jedan od najvećih svetaca objašnjava zašto ovu rečenicu nikada ne smemo izgovoriti
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za utorak druge sedmice Velikog posta piše o nepopravljivosti sagrešenja, unutrašnjoj borbi savesti i neizmernoj Božijoj milosti koja čeka na iskreno kajanje.
Svesno protivljenje istini
Savršen primer ovakvih grešnika su fariseji i književnici, koji su se oštro i dugo protivili Hristu, a tome svedoči sam biblijski tekst. Pošto je Isus činio javna čuda fariseji su ga, ne želeći da poveruju da je Bog, klevetali za magijsko delovanje, uz pomoć đavola. Na kraju krajeva, oni su i omogućili ubistvo samoga Bogočoveka Hrista.
Očajanje koje vodi u samoubistvo
S obzirom na to da je Bog LJubav (1Jov 4,8), njegova milost je beskonačna i nijedan greh je ne može nadvladati - samoubistvo je znak nepokajanja. Zato je iskreno pokajanje povratak Bogu i ta vrata su uvek otvorena za čoveka. Satana ne želi da pođe tim putem, jer je tvrdoglav. Zato njegovo otpadanje od Boga možemo nazvati prvim samoubistvom. Prvi čovek koji je izvršio samoubistvo u Bibliji bio je Juda, nakon izdaje Hrista. Zato i kažemo da se Juda nije pokajao, a smrću je i sebe uskratio za jednu takvu mogućnost. Tako i svaki čovek koji padne u očajanje i uradi istu stvar čini najgori greh - umesto da se suoči i potraži Božiju ljubav i oproštaj, on uništi sebe. Ovo je greh gordosti i malodušnosti.
Lažno pouzdanje u milost Božiju
O ovome je pisao veliki ruski duhovnik Sveti Teofan (Georgije) Zatvornik. U njegovom tumačenju čovek čini ovaj teški greh kada ima "lažno pouzdanje u milost Božiju, ne menjajući svoj nečist i neokajan život". Takvi grešnici, zapravo, poriču pravedan Božiji sud i lažno se teše da Boga nije briga za njihove grehe. Svetitelj za takve ljude kaže da žive u zabludi da propovednici samo žele da plaše narod govoreći im o neoprostivim gresima. Oni govore kako je Bog ljubav i kako ima vremena za pokajanje - ako je toliko važno kao što propovednici pričaju - negde u starosti kad se ižive.
Ali, šta ako umru iznenada?
Božanska ljubav prijatna je samo za pravednike koji ga imaju u svom srcu, koji su ga primili ovde na zemlji. Ta ista ljubav, koja će buknuti iz Tela Hristovog kada bude došao Drugi put, na kraju vremena, biće nepodnošljiv i veoma neprijatan za sve grešnike koji ne znaju za nju. NJihova su srca ledena i puna mržnje, zato će to biti njihov lični pakao.
A, tamo, po rečima Svetih Otaca, leže zajedno i očajnik i samoubica i nepokajani grešnik...
LJUBAV KAO NA FILMU: Milan Babić preminuo je od tuge za suprugom
Istaknuti pevač narodne muzike Milan Babić preminuo je tri godine posle smrti svoje supruge, Radmile. Njihova ljubavna priča liči na pravi film.
ZNATE LI KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA? Mnogi prave veliku grešku
Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Ovo selo je bilo prestonica Srbije na JEDAN dan
Selo Pećani je bilo srpska prestonica na jedan dan.
Devojčice koje nose ovo ime su srećne: Biblijsko je i ima sjajno značenje
Ovo ime je veoma milozvučno i lepo
ŽIČA Tajne krunisanja srpskih kraljeva u srcu Srbije
Manastir Žiča, sa svojom bogatom istorijom, bio je mesto krunisanja i miropomazanja srpskih kraljeva.
Komentari(0)