NEĆE MOĆI Manastir Dečani posedovao 700 hektara zemlje, Albanci hteli da im uzmu i 24 preostala, evo šta se desilo
Manastir Visoki Dečani je srednjovjekovni srpski pravoslavni manastir i zadužbina kralja Stefana Dečanskog. Nalazi se na Kosovu, 12 km južno od grada Peći. Glavni neimar pri gradnji manastira bio je majstor Vito Kotoranin.
Lokalne vlasti u ovom delu Kosova su godinama odbijale da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume, smatrajući da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.
Sudski procesi na različitim nivoima i pravna borba manastira Visoki Dečani trajali su gotovo 16 godina. Ustavni sud u Prištini je 20. maja 2016. godine presudio da zemlja pripada Visokim Dečanima, čime je odbacio odluku apelacionog veća vrhovnog suda u Prištini iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima i takođe utvrdio da je prethodna odluka vrhovnog suda u Prištini iz 2012. godine, kojom je potvrđeno pravo vlasništva manastira na zemlju, pravosnažna.
Međutim, iz manastira Visoki Dečani su napominjali da im je te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im je 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Manastir Visoki Dečani na Kosovu je 20. marta upisao 24 hektara zemlje i šume u Centralni katastar Kosova u Prištini. Ova odluka potvrđuje da je dugogodišnji pravni proces koji se vodio oko zemlje manastira Visoki Dečani konačno rešen.
Visoki Dečani su srednjovekovna srpska crkva u kojoj se nalaze najbolje sačuvane freske u Jugoistočnoj Europi, nalazi se u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica, ispod planinskog masiva Prokletije.
Izgradnja crkve Hrista Pantokratora (Svedržitelja) počela je 1327. godine ktitorstvom srpskog kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog. Glavni majstor bio je fra Vita iz Kotora, inače katolički monah, a radove je nadgledao arhiepiskop Danilo Drugi koji se trudio o "sazdanju i utvrđenju" crkve skupivši "veliko mnoštvo umetničkih i veštih majstora". Sam Stefan Dečanski je sazidao ugaoni kamen na ovoj crkvi a još 1330. godine izdao je ktitorsku povelju kojom je bogato darovao svoju zadužbinu. Posle smrti kralja Stefana, njegov sin Stefan Uroš Četvrti Dušan je okončao gradnju Dečana 1335. godine.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)