NEĆE MOĆI Manastir Dečani posedovao 700 hektara zemlje, Albanci hteli da im uzmu i 24 preostala, evo šta se desilo
Manastir Visoki Dečani je srednjovjekovni srpski pravoslavni manastir i zadužbina kralja Stefana Dečanskog. Nalazi se na Kosovu, 12 km južno od grada Peći. Glavni neimar pri gradnji manastira bio je majstor Vito Kotoranin.
Lokalne vlasti u ovom delu Kosova su godinama odbijale da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume, smatrajući da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.
Sudski procesi na različitim nivoima i pravna borba manastira Visoki Dečani trajali su gotovo 16 godina. Ustavni sud u Prištini je 20. maja 2016. godine presudio da zemlja pripada Visokim Dečanima, čime je odbacio odluku apelacionog veća vrhovnog suda u Prištini iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima i takođe utvrdio da je prethodna odluka vrhovnog suda u Prištini iz 2012. godine, kojom je potvrđeno pravo vlasništva manastira na zemlju, pravosnažna.
Međutim, iz manastira Visoki Dečani su napominjali da im je te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im je 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Manastir Visoki Dečani na Kosovu je 20. marta upisao 24 hektara zemlje i šume u Centralni katastar Kosova u Prištini. Ova odluka potvrđuje da je dugogodišnji pravni proces koji se vodio oko zemlje manastira Visoki Dečani konačno rešen.
Visoki Dečani su srednjovekovna srpska crkva u kojoj se nalaze najbolje sačuvane freske u Jugoistočnoj Europi, nalazi se u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica, ispod planinskog masiva Prokletije.
Izgradnja crkve Hrista Pantokratora (Svedržitelja) počela je 1327. godine ktitorstvom srpskog kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog. Glavni majstor bio je fra Vita iz Kotora, inače katolički monah, a radove je nadgledao arhiepiskop Danilo Drugi koji se trudio o "sazdanju i utvrđenju" crkve skupivši "veliko mnoštvo umetničkih i veštih majstora". Sam Stefan Dečanski je sazidao ugaoni kamen na ovoj crkvi a još 1330. godine izdao je ktitorsku povelju kojom je bogato darovao svoju zadužbinu. Posle smrti kralja Stefana, njegov sin Stefan Uroš Četvrti Dušan je okončao gradnju Dečana 1335. godine.
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
TRAVA "ZMIJARKA": Kako su naši preci terali zmije iz dvorišta pomoću jedne biljke?
Nekada davno, u selima južne Srbije, verovalo se da trava poznata kao "zmijarka" ima posebnu moć da drži zmije daleko od kuća i dvorišta. Danas ovaj običaj skoro da je potpuno nestao.
Komentari(0)