HTELI DA NAM UNIŠTE VEKOVE Bogorodica Ljeviška, ranjena lepotica vršnjakinja Notr Dama, paljena i skrnavljena ali i dalje prelepa! (FOTO)

Lepote Srbije

17:00

Kultura 0

Navršilo se 20 godina od nereda na Kosovu i Metohiji nazvanim “martovski pogrom”, tokom kog su Albanci, najpre u Kosovskoj Mitrovici, a zatim i u drugim delovima Kosova i Metohije, organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine i verskih objekata.

Bogorodica Ljeviška
Lepote Srbije/J.J.

Tih dana, od 17. do 19 marta 2004. godine, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom napustilo je više od 4.000 Srba. Osmoro Srba i 11 Albanaca je poginulo, povređeno je više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga. Zapaljeno je ili teško oštećeno oko 1.000 srpskih kuća, deset srpskih škola, kao i domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.

Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Кozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbije. U južnom delu Kosovske Mitrovice zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog. 

Crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, vršnjakinja pariske katedrale Notr Dam, jedan od najlepših i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne umetnosti i kulture, zapaljena tokom martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, ni posle 20 godina nije obnovljena, iako je pod zaštitom Uneska.

Dva sloja fresaka čine umetničku zaostavštine ove crkve.
Prvi sloj je sa početka 13. veka i sastoji se od tri freske (Svadba u Kani, Isceljenje slepog i Bogorodica sa Hristom Hraniteljem).
Drugi sloj fresaka nastao je između 1307. i 1313. godine, a autori su grupa slikara na čelu sa Astrapom. Izdvajaju se portreti ktitora i povorka Nemanjića, predaka kralja Milutina, u natprirodnoj veličini. U živopisau je vidan prodor novih tema iz ciklusa Stradanja i Čuda, uvećavanje broja figura koje učestvuju u scenama i razvijanje simboličnog jezika, što ukazuje na usvajanje novog vizantijskog umetničkog stila, renesanse Paleologa.

Iako proteklih godina delimično sređena, u njoj se i dalje vide oštećenja i tragovi požara. Crkva je spolja zadržala isti izgled kao što je imala i ranije, ali je opasana bodljikavom žicom, armaturom i drugim preprekama. Ako odete na Kosovo i posetite ovu lepoticu, shvatićete zašto je za Srbe važan Kosovski zavet i koliko su Srbi dali evropskoj kulturi.

Komentari(0)

Loading