Danas imate veliki razlog da prošetate kroz šumu ili livadu: Činite to u čast svetog Evstatija, a evo zašto je važno to da uradite
Od trećeg veka po Hristovom rođenju do danas, njegovo ime se izjednačavalo sa velikomučeništvom i zaštititnikom lovaca
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom Evstatiju, ranohrišćanskom svetitelju koji se od davnina spominje kao zaštitnik lovaca i šuma.
Sveti Evstatije (negde se pominje i kao Sveti Jevstatije) dugi niz godina i sam je bio paganin. Služio je kao rimski vojskovođa u 1. veku nove ere u vreme careva Tita i Trajana i pre nego što je kršten kao hrišćanin se zvao Plakida.
Međutim, iako osvajač, Plakida je bio pravedan i dobar čovek koga je narod poštovao i voleo.
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Jedna od njegovih velikih strasti bio je lov. Kada je jednom prilikom krenuo u šumu, predanje kaže da je ugledao jelena kome je među rogovima svetleo krst. Plakida mu je bez bojazni prišao i tada mu se prema priči javio Bog. Nakon toga, vojskovođa je otišao kod hrišćanskog sveštenika i krstio se zajedno sa ženom i oba sina dobivši ime Evstatije.
Kada se nakon toga vratio u šumu, na mesto gde je ugledao jelena, Bog mu se obratio i prorekao mu težak život i stradanje u Hristovo ime, ali i večnu slavu.
Evstatije je nakon toga tajno napustio Rim i sa porodicom počeo da živi među prostim narodom i pomaže nesrećnima. Međutim, kako je i bili prorečeno, snađoše ga mnoge nedaće - varvari mu oteše ženu, a sinove napadoše i odvukoše zveri. Ono što Evstatije nije znao je bilo to da su mu decu spasli čobani, a i da je varvarin koji se usudio da mu ukrade ženu ubrzo poginuo i da su oni bezbedni.
Međutim, tu nije bio kraj njegovim iskušenjima! Kada je stigao u Rim, saznao je da je car Trajan umro. Sada je na prestolu sedeo Adrijan koji je, umesto da nagradi Evstatija, od svetitelja tražio da prinese žrtve paganskim bogovima.
Kada je bivši vojskovođa to odbio rekavši da je hrišćanin, novi car ga je zajedno sa sinovima i ženom bacio divljim zverima. Međutim, nijedna životinja nije htela da povredi ovu porodicu! Nakon toga, naređeno je da budu zatvoreni u usijanog metalnog vola koji je korišćen kao sprava za mučenje. Kada su ih nakon 3 dana izvadili odatle, i Jevstatije i njegova porodica bili su mrtvi, ali njihova tela behu nepovređena i nesagorela.
Tri dana posle smrti narod je, u znak zahvlanosti za sve što je ovaj dobri čovek učinio, preneli telo Evstatije i njegove porodice i sahranili ih po hrišćanskim običajima.
Sveti Evstatije od pamtiveka se praznuje kao zaštitnik lova i lovaca u Srbiji. Veruje se da se danas valja prošetati po šumama i livadama u njegovu čast jer će tako svakoga pratiti dobra, "lovačka" sreća.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Komentari(0)