Danas imate veliki razlog da prošetate kroz šumu ili livadu: Činite to u čast svetog Evstatija, a evo zašto je važno to da uradite
Od trećeg veka po Hristovom rođenju do danas, njegovo ime se izjednačavalo sa velikomučeništvom i zaštititnikom lovaca
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom Evstatiju, ranohrišćanskom svetitelju koji se od davnina spominje kao zaštitnik lovaca i šuma.
Sveti Evstatije (negde se pominje i kao Sveti Jevstatije) dugi niz godina i sam je bio paganin. Služio je kao rimski vojskovođa u 1. veku nove ere u vreme careva Tita i Trajana i pre nego što je kršten kao hrišćanin se zvao Plakida.
Međutim, iako osvajač, Plakida je bio pravedan i dobar čovek koga je narod poštovao i voleo.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Jedna od njegovih velikih strasti bio je lov. Kada je jednom prilikom krenuo u šumu, predanje kaže da je ugledao jelena kome je među rogovima svetleo krst. Plakida mu je bez bojazni prišao i tada mu se prema priči javio Bog. Nakon toga, vojskovođa je otišao kod hrišćanskog sveštenika i krstio se zajedno sa ženom i oba sina dobivši ime Evstatije.
Kada se nakon toga vratio u šumu, na mesto gde je ugledao jelena, Bog mu se obratio i prorekao mu težak život i stradanje u Hristovo ime, ali i večnu slavu.
Evstatije je nakon toga tajno napustio Rim i sa porodicom počeo da živi među prostim narodom i pomaže nesrećnima. Međutim, kako je i bili prorečeno, snađoše ga mnoge nedaće - varvari mu oteše ženu, a sinove napadoše i odvukoše zveri. Ono što Evstatije nije znao je bilo to da su mu decu spasli čobani, a i da je varvarin koji se usudio da mu ukrade ženu ubrzo poginuo i da su oni bezbedni.
Međutim, tu nije bio kraj njegovim iskušenjima! Kada je stigao u Rim, saznao je da je car Trajan umro. Sada je na prestolu sedeo Adrijan koji je, umesto da nagradi Evstatija, od svetitelja tražio da prinese žrtve paganskim bogovima.
Kada je bivši vojskovođa to odbio rekavši da je hrišćanin, novi car ga je zajedno sa sinovima i ženom bacio divljim zverima. Međutim, nijedna životinja nije htela da povredi ovu porodicu! Nakon toga, naređeno je da budu zatvoreni u usijanog metalnog vola koji je korišćen kao sprava za mučenje. Kada su ih nakon 3 dana izvadili odatle, i Jevstatije i njegova porodica bili su mrtvi, ali njihova tela behu nepovređena i nesagorela.
Tri dana posle smrti narod je, u znak zahvlanosti za sve što je ovaj dobri čovek učinio, preneli telo Evstatije i njegove porodice i sahranili ih po hrišćanskim običajima.
Sveti Evstatije od pamtiveka se praznuje kao zaštitnik lova i lovaca u Srbiji. Veruje se da se danas valja prošetati po šumama i livadama u njegovu čast jer će tako svakoga pratiti dobra, "lovačka" sreća.
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Komentari(0)