DA LI SE PIŠE "DO DALJNJEG" ILI "DO DALJEG"? Ovo mnoge zbunjuje, evo šta je PRAVILNO!
Rešite dilemu
Jezička dilema koja mnoge zbunjuje kada treba da je napišu je da li je pravilno do daljeg ili do daljnjeg.
Piše se i jedno i drugo.
Dalji je komparativ od prideva dalek, a daljnji je pridev umnogome sinoniman pridevu dalek. Oba se koriste u izrazima bez daljeg i do daljeg, odnosno bez daljnjeg i do daljnjeg, s tim što se preporučuje bez daljeg i do daljeg.
Izraz bez dalj(nj)eg(a) prema nemačkom ohne weiteres, znači bez odlaganja, bez oklevanja, smesta; bez pogovora, bezuslovno, neizostavno: Može li se to bez dalj(nj)eg uvrstiti u školski program.
Izraz do dalj(nj)eg(a) koji znači zasada, privremeno, dok se drugačije ne naredi, bolji je nego do daljnjeg: Do dalj(nj)eg će biti sve po starom.
Biljka koja „čuva san“: Tajno značenje zdravca u zaštiti od loših snova
Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Komentari(0)