MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Imao je 17 godina kada je postao vladar Crne Gore, koja je u to vreme bila samo plemenski savez. On je uspeo nešto što je bilo izvan svog vremena, a to je da veoma brzo osavremeni svoju državu, udari temelje moderne države.
Pričalo se da je bio vitez srca, ali njegov položaj i vreme u kojem je živeo tražilo je da bude "bojovnik".
Mantija ga nije izlečila od slabosti prema ženama, a javna tajna je bila da su mnoge dame uzdisale za crnogorskim vladikom.
I kao da je i sam vladika Rade znao za svoju "boljku" često je o ženama znao i pogrdno da kaže u svojim književnim delima.
Samo godinu dana pre smrti, svojoj pesmi “Noć skuplja vijeka”, Njegoš je o ženama rekao sledeće: “Neki su me sovjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može i sa samrtnoga odra da oči ne baci na krasno stvorenije”.
Kao vladici, nije mu bilo dozvoljeno da stupa u odnose, međutim postoje tvrdnje da se tog “zaveta” nije pridržavao. Njegoš je svojevremeno važio za izuzetno lepog muškarca, a poznato je da mu je za oko zapala i pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja.
Printscreen
Upravo je ona bila razlog zbog kog je sam Petar Petrović Njegoš u jednom trenutku pomislio šta bi bilo da nije crkveni poglavar, te je napisao sledeće: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam vladika, eto kneginje Crnoj Gori".
A da je neka povredila njegovo pesničko srce najbolje svedoče ovi stihovi:
"Ćud je ženska smiješna rabota. Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi."
Ipak, ženama se nije mogao dupreti jer "Ništa ljepše nit’ je kada, niti od nje stvorit može."
Vladika Rade preminuo je u 39. godini života, a njegova hrabra majka je zabranila da bilo ko zakuka za njim, jer "nijesam ga za kuknjavu rodila".
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)