MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Imao je 17 godina kada je postao vladar Crne Gore, koja je u to vreme bila samo plemenski savez. On je uspeo nešto što je bilo izvan svog vremena, a to je da veoma brzo osavremeni svoju državu, udari temelje moderne države.
Pričalo se da je bio vitez srca, ali njegov položaj i vreme u kojem je živeo tražilo je da bude "bojovnik".
Mantija ga nije izlečila od slabosti prema ženama, a javna tajna je bila da su mnoge dame uzdisale za crnogorskim vladikom.
I kao da je i sam vladika Rade znao za svoju "boljku" često je o ženama znao i pogrdno da kaže u svojim književnim delima.
Samo godinu dana pre smrti, svojoj pesmi “Noć skuplja vijeka”, Njegoš je o ženama rekao sledeće: “Neki su me sovjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može i sa samrtnoga odra da oči ne baci na krasno stvorenije”.
Kao vladici, nije mu bilo dozvoljeno da stupa u odnose, međutim postoje tvrdnje da se tog “zaveta” nije pridržavao. Njegoš je svojevremeno važio za izuzetno lepog muškarca, a poznato je da mu je za oko zapala i pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja.
Printscreen
Upravo je ona bila razlog zbog kog je sam Petar Petrović Njegoš u jednom trenutku pomislio šta bi bilo da nije crkveni poglavar, te je napisao sledeće: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam vladika, eto kneginje Crnoj Gori".
A da je neka povredila njegovo pesničko srce najbolje svedoče ovi stihovi:
"Ćud je ženska smiješna rabota. Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi."
Ipak, ženama se nije mogao dupreti jer "Ništa ljepše nit’ je kada, niti od nje stvorit može."
Vladika Rade preminuo je u 39. godini života, a njegova hrabra majka je zabranila da bilo ko zakuka za njim, jer "nijesam ga za kuknjavu rodila".
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Komentari(0)