Danas slavimo Prepodobnu KSENIJU RIMLJANKU: Veruje se da će doneti sreću svakoj ženi koja izgovori sledeće reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 24. januara po crkvenom, a 6. februara po gregorijanskom kalendaru
Prepodobna Ksenija rođena je u Rimu kao jedinica ćerka znamenitog senatora. Privučena ljubavlju Hristovom ne htede stupati u brak, kako željahu roditelji njeni, nego, da bi izbegla to, odbegne iz doma tajno sa dve robinje svoje, i dođe na ostrvo Koa, u mesto Milas, gde osnuje devičku obitelj podvizavajući se tu do smrti. Iako beše slaba žena, ipak imađaše mušku izdržljivost u postu, molitvi i bdenju.
Često po celu noć stajaše na molitvi; beše odevena bednije od svih sestara, a na hleb koji jeđaše, često posipaše pepeo iz kadionice. U času njene smrti (+ 450. godine) pojavi se divno znamenje nad devičkim manastirom: venac od zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca. Od njenih moštiju mnogi bolesnici dobiše isceljenje. Robinje njene sledovahu u svemu primeru svoje igumanije, i kada umreše, biše sahranjene, po svojoj želji, kod nogu blažene Ksenije.
Prepodobna Ksenija i danas se smatra zaštitnicom žena. Pripadnice lepšeg pola danas bi trebalo da se suzdrže od bilo kakvog posla. naročito se to odnosi na kućne poslove.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Danas bi trebalo da odete do crkve, zapalite sveću i izgovorite sledeće reči:
“U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Ksenijo, raduje se duh tvoj.”
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
OVO SRPSKO SELO KRIJE TAJNE: Tu se rađaju samo riđokosa deca, a opsedaju ga i tragači zbog blaga kralja Milutina
U bajkovitom selu Štava iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive preci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin.
Komentari(0)