DA LI ŽENA MOŽE DA PREUZME KRSNU SLAVU? Mnogi greše oko ovog crkvenog običaja a evo kako se ISPRAVNO PREDAJE SLAVA
Sveti arhijerejski sabor je1985. godine doneo odluku kojom propisuje kako se ovaj običaj ispravno sprovodi.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Proslava krsne slave ostala je jedina neprekinuta tradicija kod Srba još od vremena pokrštavanja pa sve do danas.
Vekovima u srpskom narodu prenosila sa oca na sina i tako se sačuvala do danas. Da bi se taj običaj ispravno sprovodio, Sveti arhijerejski sabor je, 1985. godine, doneo i jednu odluku: "Budući da je krsna slava praznik "Male crkve", to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja krsno ime, bez obzira na to što ga otac slavi u starom domu."
Ukoliko otac preda sinu krsnu slavu i sin počne da je slavi u svom stanu, otac i dalje nastavlja da slavi krsnu slavu u starom domu. Nema nikakve prepreke da jedne godine otac ode za slavu kod sina, a druge godine sin kod oca, da zajedno proslave svoje krsno ime.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Sada su oni obojica domaćini, mogu odvojeno, u svojim kućama, da slave krsnu slavu, da pozivaju svoje goste, a mogu i jedan drugome da odu u goste. Ukoliko otac umre, majka najčešće odlazi na slavu kod sina, ali i ona može u svojoj kući slaviti porodičnu slavu.
Roditelji ne prestaju da slave krsnu slavu, dok god su u snazi i mogućnosti, iako su je predali jednom ili više sinova. Slava se predavanjem ne iscrpljuje, to je porodična svetkovina i dok god postoji porodica, pa i u najmanjem obliku, kao crkva u malom.
Slava se prenosi sa oca na sina prve godine kada sin zasnuje svoju porodicu – tada sin dolazi kod oca na slavu. Tom prilikom, otac predaje u desnoj ruci četvrtinu slavskog kolača i čestitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kolača svojoj kući i deli ga sa svojom porodicom. Sledeće godine sin samostalno slavi slavu.
Ukoliko otac nema muških potomaka, nema razloga da žena ne može da nastavi da slavi slavu roditelja, sve do momenta kada se uda za supruga kada zajedno počinju da slave krsnu slavu koju je suprug nasledio od svog oca.
Ni tada ćerka neće pogrešiti ako ima želju da obeleži slavu koju su slavili njeni dedovi i otac. Uz slavsku sveću, slavski kolač i žito, u krugu porodice ili i prijatelja i gostiju, uvek može da prinese blagodarne molitve zaštitniku doma u kojem je odrasla sa svojim roditeljima, prenosi Žena.rs
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)