Narodna verovanja za ljubav: Devojka koja uvek pojede sve iz tanjira imaće lepog muža
Narodna predskazanja za ljubav su uvek zanimljiva bez obzira da li u njih verujete ili ne, posebno za one koji još nisu pronašli srodnu dušu.
Kada se dvoje sudare glavama u želji da nešto podignu, zavoleće se.
Ako uvek pojedeš sve iz tanjira, imaćeš lepog muža ili ženu.
Kad se za tebe zakači neka grana, znak je da te neko obožava. Granu ne treba da gaziš, već da je rukom skloniš.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Ruža iz čije sredine raste pupoljak je “zaručnička ruža”. Ako je pronađeš, to znaći da ćeš se brzo udati ili oženiti.
Ako ti trn zapne za haljinu, to je znak nečije skore svadbe na kojoj ćeš biti i ti.
Da bi oterala nepoželjne prosce, sa sobom nosi cvet rena.
Prvu ljubičicu koju u proleće pronađeš, pojedi, jer će te cele godine voleti tvoji najbliži.
Kada vidiš kazaljke koje su se poklopile, neko misli na tebe.
Ako nađeš jaje sa dva žumanca neko će se uskoro venčati.
Ako u garderobi nađeš beli konac na tebe misli crni momak- devojka i obrnuto.
Ako ti ispadne nož i zabode se, doživećeš neveru od osobe koju voliš.
Nemoj da menjaš verenički prsten da ti se život ne bi poremetio.
Ako na dan venčanja pada kiša, nevesta će puno plakati u tom braku.
Momak devojci ne sme poklanjati minđuše, jer će se njihova veza ubrzo završiti.
Veruje se da je vreme dvoje zaljubljenih provedeno zajedno odbrojano, ako jedno od njih svojoj voljenoj osobi pokloni sat.
Mladoženja ne sme da vidi mladu pre venčanja u venčanici, jer to donosi nesreću u njihov brak.
Mlada ne sme sama sebi da šije venčanicu.
(Opanak)
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)