Gde se sto ljulja žena u toj kući vodi glavnu reč: 12 starih narodnih verovanja koja i danas plaše sujeverne
Šta sanjaš prve noći u novom stanu, ispuniće ti se
Takođe, kada prvi put spavaš u tuđem krevetu, zapamti šta si sanjao, to će ti se ispuniti.
U našem narodu se oduvek verovalo da neke pojave mogu da predvide događaje koji slede. Postoji veliki broj nepisanih pravila koji se odnose na stvari koje mogu doneti nesreću ili sreću. U zavisnosti od toga koliko ste sujeverni, vi ćete se povinovati određenim “propisima”.
Koliko puta ste samo čuli “pomeri se s mesta” ili “kucni u drvo da ne čuje zlo”? U nastavku slede neki od neobičnijih i decenijama starih narodnih verovanja u koje većina ljudi, hteli to da priznaju ili ne, ipak veruju.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
1. Ne ostavljaj nepopijeno piće u gostima, tako im ostavljaš svađu u kući.
2. Kada lasta svije gnezdo na krovu kuće, u tu kuću će doći mir i spokoj.
3. Šta sanjaš prve noći u novom stanu, ispuniće ti se. Takođe, kada prvi put spavaš u tuđem krevetu, zapamti šta si sanjao, to će ti se ispuniti.
4. Ako ti se već rano izjutra dogodi neka neprilika, tog dana ne započinji ništa važno.
5. Gde se sto ljulja, u toj kući žena vodi glavnu reč.
6. Kada gost ode iz kuće, a da pri tom nije ni seo, veruje se da je odneo mir iz kuće. Takođe, gde ima ženske dece, gost valja da sedne bar na pet minuta.
7. Razbijena čaša – ako se u kući razbije čaša, to nagoveštava sreću.
8. Kada prvi put uzimate bebu u ruke, zamislite želju. U roku od godinu dana, želja će vam se ispuniti.
9. Jaje sa dva zumanceta znači da će se uskoro neko venčati, crne tacke na zumancetu su loš znak, dok jaje bez zumanceta predstavlja izuzetno loš znak i veliku nesreću.
10. Kada vidiš pauka na sebi, na svom odelu, čeka te iznenadna sreća.
11. Ako gavran leti iznad tvoje kuće i pri tom gače, čuvaj se nesreće.
12. Kada pomogneš psu, mački ili bilo kojoj životinji u nevolji, dobročinstvo će ti se vratiti.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)