Kako se Zmaj udvarao devojci Ruži: Šaljite brzo nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi
Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri, možda i gospođi materi pokazati, ne marim, ali samo nemojte pre…
Kada je, 1861. godine, Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904) došao u bolnicu da poseti bolesnu sestru od tetke, pored njene postelje zatekao je Eufrozinu (Rozinu) Ličanin (1844-1872), ćerku čuvenog trgovca iz Novog Sada Pavla Ličanina.
Prelepa sedamnaestogodišnjakinja, iz milošte zvana Ruža, istog trena je osvojila srce mladog pesnika koji joj je, ubrzo nakon toga, poslao prvo pismo:
„Mila gospođice Ružo!
Možda vas zanima:
Jedno za drugim, umirali su, a nisu ni stigli da žive: Tragedija koja je zauvek slomila Jovana Jovanovića Zmaja
Ljubav pesnikovog života, njegova Ruža, nije podnela tragične gubitke sve njihove dece, a smrti su nastavile da prate Zmaja...
OŽENIO JE LJUBAV SVOG ŽIVOTA, A ONDA GA JE STIGLO PROKLETSTVO: Srbi ga pamte kao PESNIKA sa NAJSTRAŠNIJOM SUDBINOM
6. decembra, pre 190 godina rođen je naš najplodonosniji pisac, čovek sa najtežom sudbinom - Jovan Jovanović Zmaj
Možda vas zanima:
Jedno za drugim, umirali su, a nisu ni stigli da žive: Tragedija koja je zauvek slomila Jovana Jovanovića Zmaja
Ljubav pesnikovog života, njegova Ruža, nije podnela tragične gubitke sve njihove dece, a smrti su nastavile da prate Zmaja...
OŽENIO JE LJUBAV SVOG ŽIVOTA, A ONDA GA JE STIGLO PROKLETSTVO: Srbi ga pamte kao PESNIKA sa NAJSTRAŠNIJOM SUDBINOM
6. decembra, pre 190 godina rođen je naš najplodonosniji pisac, čovek sa najtežom sudbinom - Jovan Jovanović Zmaj
Možda vas zanima:
Jedno za drugim, umirali su, a nisu ni stigli da žive: Tragedija koja je zauvek slomila Jovana Jovanovića Zmaja
Ljubav pesnikovog života, njegova Ruža, nije podnela tragične gubitke sve njihove dece, a smrti su nastavile da prate Zmaja...
OŽENIO JE LJUBAV SVOG ŽIVOTA, A ONDA GA JE STIGLO PROKLETSTVO: Srbi ga pamte kao PESNIKA sa NAJSTRAŠNIJOM SUDBINOM
6. decembra, pre 190 godina rođen je naš najplodonosniji pisac, čovek sa najtežom sudbinom - Jovan Jovanović Zmaj
Možda vas zanima:
Jedno za drugim, umirali su, a nisu ni stigli da žive: Tragedija koja je zauvek slomila Jovana Jovanovića Zmaja
Ljubav pesnikovog života, njegova Ruža, nije podnela tragične gubitke sve njihove dece, a smrti su nastavile da prate Zmaja...
OŽENIO JE LJUBAV SVOG ŽIVOTA, A ONDA GA JE STIGLO PROKLETSTVO: Srbi ga pamte kao PESNIKA sa NAJSTRAŠNIJOM SUDBINOM
6. decembra, pre 190 godina rođen je naš najplodonosniji pisac, čovek sa najtežom sudbinom - Jovan Jovanović Zmaj
Vi, čitajuci sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili ste se možda malo zastideli osećajući, da vam sasvim nepovoljno nije. Ako se mrgodite, derite pismo taki, milim Vas; nemojte dalje čitati, što i da znate gde pomoći ne možete, poderite ga taki, ne zaboravite, da ste ga ikad dobili, zaboravite sasvim, Vi ćete lako a ja ću kako uzmogu. Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu prešli to sedite, pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, ti mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi.
Da znam da ćete Vi ovo pismo iole rado čitati, pustio bih srcu na volju, ali onda bih Vam imao toliko napisati i kazati da u vašu šatulu zaista ne bi stalo. Od kako znam, cveće sam oduvek voleo, zato što je lepo, dobro i nevino, što miriše, što se njime čovek nakiti i ponositi može, ali nikad još nisam toliko, tako slatko i ozbiljno o cveću mislio i sanjao kao sad, i to o ruži i o ruzmarinu.
Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri, možda i gospođi materi pokazati, ne marim, ali samo nemojte pre, dok mi bez ičijega saveta iz svog srca, iskreno srpski na ovo pismo odgovorite.
U najvećoj hitnosti završujem, jer me kola čekaju. Nadam se kad dođem, nadam se mnogo. Bar ću na putu natenane misliti moći, kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.
Budite mi zdravi, sam se čudim od kud sam ovo pismo nehotice poljubio.
J. Jovanović, 5. decembar 1861. godine”
Gospođica Ruža Ličanin mu ubrzo odgovara:
„Poštovani gospodine!
Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinju dužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve do sad nisam znala da se može kome pokloniti, slušala sam više puti, al’ osećala i verovala nisam.
Ruža”
MITOVI O JAVORU: Zašto se u srpskoj tradiciji ovo drvo smatralo svetim?
Javor je jedno od drveća kojem su u srpskoj tradiciji i mitologiji pripisivana posebna, gotovo sveta svojstva. Kroz vekove, ovo drvo bilo je povezano sa brojnim običajima, ritualima i verovanjima, zauzimajući važno mesto u narodnoj kulturi i predanjima.
VRBA U SRPSKIM OBIČAJIMA: Zašto je ovo drvo imalo posebno mesto u narodnim verovanjima?
Vrba je jedno od drveća koje je u srpskoj tradiciji zauzimalo posebno, gotovo mistično mesto. Kroz istoriju, narodna verovanja i običaji duboko su se povezivali sa ovim drvetom, pripisujući mu moći isceljenja, zaštite i simboliku novog života.
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
PEČURKA KOJA „GOVORI“: Tajanstvena simbolika vrganja u srpskim verovanjima
U starim srpskim predanjima, vrganj nije bio obična pečurka. Smatralo se da ova pečurka ima posebnu sposobnost da „govori“ i otkriva tajne prirode onima koji je pronađu na specifičan način. Danas gotovo niko ne zna zašto su naši preci vrganj smatrali toliko važnim, ali narodne legende i dalje prenose ovu neobičnu simboliku.
Komentari(0)