Kako se Zmaj udvarao devojci Ruži: Šaljite brzo nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi
Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri, možda i gospođi materi pokazati, ne marim, ali samo nemojte pre…
Kada je, 1861. godine, Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904) došao u bolnicu da poseti bolesnu sestru od tetke, pored njene postelje zatekao je Eufrozinu (Rozinu) Ličanin (1844-1872), ćerku čuvenog trgovca iz Novog Sada Pavla Ličanina.
Prelepa sedamnaestogodišnjakinja, iz milošte zvana Ruža, istog trena je osvojila srce mladog pesnika koji joj je, ubrzo nakon toga, poslao prvo pismo:
„Mila gospođice Ružo!
Možda vas zanima:
Teška sudbina čuvenog Srbina koji je nadživeo svu svoju decu, umirali su jedno za drugim: Ko je njega kleo nije dangubio
Jovan Jovanović Zmaj, jedan je od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma.
OMILJENOG SRPSKOG PESNIKA PROKLETSTVO PRATILO U STOPU: Gledao kako mu supruga i deca umiru, a on nije mogao da ih spase!
Sudbina se poigrala sa njim na najokrutniji način
Možda vas zanima:
Teška sudbina čuvenog Srbina koji je nadživeo svu svoju decu, umirali su jedno za drugim: Ko je njega kleo nije dangubio
Jovan Jovanović Zmaj, jedan je od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma.
OMILJENOG SRPSKOG PESNIKA PROKLETSTVO PRATILO U STOPU: Gledao kako mu supruga i deca umiru, a on nije mogao da ih spase!
Sudbina se poigrala sa njim na najokrutniji način
Možda vas zanima:
Teška sudbina čuvenog Srbina koji je nadživeo svu svoju decu, umirali su jedno za drugim: Ko je njega kleo nije dangubio
Jovan Jovanović Zmaj, jedan je od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma.
OMILJENOG SRPSKOG PESNIKA PROKLETSTVO PRATILO U STOPU: Gledao kako mu supruga i deca umiru, a on nije mogao da ih spase!
Sudbina se poigrala sa njim na najokrutniji način
Možda vas zanima:
Teška sudbina čuvenog Srbina koji je nadživeo svu svoju decu, umirali su jedno za drugim: Ko je njega kleo nije dangubio
Jovan Jovanović Zmaj, jedan je od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma.
OMILJENOG SRPSKOG PESNIKA PROKLETSTVO PRATILO U STOPU: Gledao kako mu supruga i deca umiru, a on nije mogao da ih spase!
Sudbina se poigrala sa njim na najokrutniji način
Vi, čitajuci sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili ste se možda malo zastideli osećajući, da vam sasvim nepovoljno nije. Ako se mrgodite, derite pismo taki, milim Vas; nemojte dalje čitati, što i da znate gde pomoći ne možete, poderite ga taki, ne zaboravite, da ste ga ikad dobili, zaboravite sasvim, Vi ćete lako a ja ću kako uzmogu. Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu prešli to sedite, pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, ti mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi.
Da znam da ćete Vi ovo pismo iole rado čitati, pustio bih srcu na volju, ali onda bih Vam imao toliko napisati i kazati da u vašu šatulu zaista ne bi stalo. Od kako znam, cveće sam oduvek voleo, zato što je lepo, dobro i nevino, što miriše, što se njime čovek nakiti i ponositi može, ali nikad još nisam toliko, tako slatko i ozbiljno o cveću mislio i sanjao kao sad, i to o ruži i o ruzmarinu.
Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri, možda i gospođi materi pokazati, ne marim, ali samo nemojte pre, dok mi bez ičijega saveta iz svog srca, iskreno srpski na ovo pismo odgovorite.
U najvećoj hitnosti završujem, jer me kola čekaju. Nadam se kad dođem, nadam se mnogo. Bar ću na putu natenane misliti moći, kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.
Budite mi zdravi, sam se čudim od kud sam ovo pismo nehotice poljubio.
J. Jovanović, 5. decembar 1861. godine”
Gospođica Ruža Ličanin mu ubrzo odgovara:
„Poštovani gospodine!
Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinju dužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve do sad nisam znala da se može kome pokloniti, slušala sam više puti, al’ osećala i verovala nisam.
Ruža”
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
NEVIDLJIVI GRAD: Otkrijte mesto gde su temelji Srbije i gde je pešački prelaz naslikan u tri boje
Uroševac, grad na Kosovu i Metohiji, ima izuzetnu simboliku: u njemu se nalazi grob poslednjeg srpskog cara. Međutim, ovaj grad krije i jedan neverovatan urbanistički detalj, koji se decenijama prepričava – jedinstveni pešački prelaz naslikan u tri boje, svedok jedne zaboravljene epohe.
KAMEN KOJI JAUČE: Zašto se na Planini Cer i danas čuju glasovi i legenda o prokletstvu ratnika
Planina Cer u Mačvi je mesto jedne od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza herojske priče krije se jeziva legenda. Otkrivamo zašto se na vrhovima Cera i danas, po mraku, navodno čuju neobični zvuci, i kako su specifične stene planine povezane sa dušama palih ratnika.
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
Komentari(0)