Vernici danas obeležavaju SVETOG MUČENIKA AGATONIKA: Jedno verovanje je posebno vezano za PRIJATELJSTVA
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Agatonika i ostale nikomidijske mučenike
Sveti Mučenik Agatonik je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Živeo je u Nikomediji. Propovedao je Gricima jevanđelje koji su većinom bili pagani. U vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, uhapšen je Sveti Zotik, zajedno sa svojim učenicima koje su razapeli na krstove, a on je doveden u Nikomediju. Tu su, nastavljajući progon, uhapsili Svetog Agatonika, i druge ostale hrišćane koji su se zatekli u gradu: Prinkipsa, Teoprepija, Akindina, Severijana, Zenona i mnoge druge. Zatim su ih sve zajedno odveli u Vizantiju.
Tokom puta umrli su Sveti Zotik, Teoprepije i Akindin. Sveti Severijan je ubijen kod Halkidona, a Svetog Agatonika, sa ostalima, doveli su u grad Silimvriju u Trakiji gde su svi, nakon mučenja, posečeni mačem pred samim carem Maksimijanom.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
U Carigradu je kasnije podignut hram posvećen Svetom Agatoniku.
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Agatonika i ostale nikomidijske mučenike 22. avgusta po julijanskom kalendaru.
Verovanja
Prema narodnim verovanjima, danas je poželjno i "valja se" trgovati. Takođe, ovo je dan za susrete i obnovu starih prijateljstva i onih prekinutih, kako bi se u miru i blagostanju dočekala zima.
Dan Svetog mučenika Agatonika pada u doba Međudnevice, kako se u narodu naziva period između Male i Velike Gospojine. U tom periodu se po raznim krajevima Srbije organizuju vašari i sabori, te je takav običaj i na ovaj dan.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Komentari(0)