Godine 1947. na ulice Beograda stiglo je “novo svetsko čudo” – trolejbus.
Krajem 19. veka, kada je Beograd više ličio na tursku kasabu nego na evropsku metropolu, konjska zaprega je na trasi od Kalemegdana do Slavije povukla prvi prestonički tramvaj. Bio je to 14. oktobar 1892. godine, a novoustanovljena linija dobila je ime, logično, broj 1.
Kako prenosi Istorijski zabavnik, sve do posle Drugog svetskog rata ova linija vozila je svojom trasom koja je kraćena i produžavana po potrebi. Između dva svetska rata jedno vreme je čak postojala i linija 1a koja je vozila od hrama Svetog Save, nekadašnjom Prištinskom ulicom (današnja Cara Nikolaja II), do Crvenog Krsta.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Godine 1947. na ulice Beograda stiglo je “novo svetsko čudo” – trolejbus. Upravo je prvi prestonički trojelbus “ukrao“ trasu i broj tramvaju 1. Tako je “jedinica“ nastavila svoj život kao trolejbuska linija.
Nakon što je uvedena trasa od Kalemegdana do Lekinog brda – “jedanaestica”, linija 1 je nestala. Stanje je bilo tako sve do 1978. kada se na beogradske ulice vratio tramvaj 1. Ovog perioda će se setiti stariji sugrađani – “jedinica” je saobraćala od Kalemegdana do Rakovice (a kasnije i do Kneževca) i to linijom: Kalemegdan (Beko) – Pristanište – Ž. Stanica – pa dalje trasom “trojke” do Rakovice.
Sada već mitska linija 1, definitivno je ukinuta nakon 1985. jer su nadležni procenili da na njoj nema dovoljno putnika što je verovatno bila posledica njenog delimičnog preklapanja sa linijom 3. Od tada pa do danas, “jedinica” postoji samo u sećanjima i pričama starijih sugrađana koji još pamte vremena kada je kloparala beogradskim ulicama.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)