POTPUNO DRUGAČIJE! EVO KAKO JE SPOMENIK KNEZU MIHAILU U BEOGRADU MOGAO DA IZGLEDA (FOTO)
Spomenik knezu Mihailu je danas jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda i omiljeno sastajalište svih prestoničana i njihovih gostiju.
Ipak, verovatno niste znali da je malo falilo pa da i ovaj srpski vladar i čitav trg izgledaju potpuno drugačije.
Ideja o podizanju spomenika tragično nastradalom srpskom knezu rodila se neposredno posle atentata na njega 1868. godine. Ipak, kako to često u Srbiji biva, zbog nedostatka sredstava, i raznih promena vlada, ideja je pala u zapećak i knez Mihailo je morao da sačeka.
Tri godine kasnije, krajem 1871. godine, tadašnje Ministarstvo građevina u čiju je nadležnost tad prešlo podizanje spomenika, konačno je raspisalo konkurs.
Možda vas zanima:
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
- Konkurisala su 3 umetnika - poznati slikar Steva Todorović, riječki vajar Vatroslav Donegani i jedan pruski umetnik, čije ime je ostalo nepoznato - kaže Neda Kovačević, književnica i dobar poznavalac prestoničkih zbivanja i priča.
Steva Todorović, kao jedan od najozbiljnijih kandidata tom prilikom je i napravio nacrt spomenika knezu Mihailu sa stojećom figurom u generalskoj uniformi. Prema pričanjima beogradske čaršije, nacrt je naišao na veliko odobravanje i bilo je mnogo zagovornika ideje da upravo Todorović bude pobednik konkursa i da se njegov spomenik nađe na tadašnjem Pozorišnom trgu.
Spomenik knezu Mihailu na današnjem Trgu republike po nacrtu Stevana Todorovića trebalo je da izgleda ovako:
Printscreen
Međutim, Ministarstvo građevina je objavilo da nije zadovoljno nijednim od projekata, i sredinom 1873. godine, raspisalo je novi konkurs. On je bio međunarodni. Na njemu je učestvovalo 15 umetnika, uključujući i Stevu Todorovića koji je ponovo predao svoj koncept sa naglašeno vojničkim viđenjem kneza Mihaila.
Po odluci komisije u septembru 1873, prvu nagradu odneo je bečki vajar Vinčenco Pilc, drugu Fjorentinac Đovani Bočini, a treću bečki skulptor Antonio Vagner.
Odmah po objavljivanju rezultata u krugovima kritičara i u beogradskoj štampi pojavili su se kritički tekstovi o projektima, i radu komisije, pa i pravilima konkursa.
Godine 1873. u novembru, posle svega, konačno je odlučeno da za spomenik bude realizovan projekat poznatog vajara Enrika Pacija.
- Izbor skulptora valja razumeti i u svetlosti tada bliskih srpsko-italijanskih odnosa, kao i delatnosti Luiđija Joaninija italijanskog generalnog konzula u Beogradu, koji je gajio simpatije prema Srbima. Takođe, tu je i prijateljstvo Anastasa Jovanovića, dvorskog fotografa bliskog dinastiji Obrenović i ličnog prijatelja kneza Mihaila sa Pacijem - objašnjava Neda Kovačević.
I tako je na kraju upravo ovaj italijanski umetnik dobio da vaja srpskog kneza. Spomenik je otkriven 19. decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović i sve do danas je ostao najpopularnije mesto Beograda kao i jedan od njegovih najvećih simbola.
(Istorijski zabavnik)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)