POTPUNO DRUGAČIJE! EVO KAKO JE SPOMENIK KNEZU MIHAILU U BEOGRADU MOGAO DA IZGLEDA (FOTO)
Spomenik knezu Mihailu je danas jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda i omiljeno sastajalište svih prestoničana i njihovih gostiju.
Ipak, verovatno niste znali da je malo falilo pa da i ovaj srpski vladar i čitav trg izgledaju potpuno drugačije.
Ideja o podizanju spomenika tragično nastradalom srpskom knezu rodila se neposredno posle atentata na njega 1868. godine. Ipak, kako to često u Srbiji biva, zbog nedostatka sredstava, i raznih promena vlada, ideja je pala u zapećak i knez Mihailo je morao da sačeka.
Tri godine kasnije, krajem 1871. godine, tadašnje Ministarstvo građevina u čiju je nadležnost tad prešlo podizanje spomenika, konačno je raspisalo konkurs.
Možda vas zanima:
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
- Konkurisala su 3 umetnika - poznati slikar Steva Todorović, riječki vajar Vatroslav Donegani i jedan pruski umetnik, čije ime je ostalo nepoznato - kaže Neda Kovačević, književnica i dobar poznavalac prestoničkih zbivanja i priča.
Steva Todorović, kao jedan od najozbiljnijih kandidata tom prilikom je i napravio nacrt spomenika knezu Mihailu sa stojećom figurom u generalskoj uniformi. Prema pričanjima beogradske čaršije, nacrt je naišao na veliko odobravanje i bilo je mnogo zagovornika ideje da upravo Todorović bude pobednik konkursa i da se njegov spomenik nađe na tadašnjem Pozorišnom trgu.
Spomenik knezu Mihailu na današnjem Trgu republike po nacrtu Stevana Todorovića trebalo je da izgleda ovako:
Printscreen
Međutim, Ministarstvo građevina je objavilo da nije zadovoljno nijednim od projekata, i sredinom 1873. godine, raspisalo je novi konkurs. On je bio međunarodni. Na njemu je učestvovalo 15 umetnika, uključujući i Stevu Todorovića koji je ponovo predao svoj koncept sa naglašeno vojničkim viđenjem kneza Mihaila.
Po odluci komisije u septembru 1873, prvu nagradu odneo je bečki vajar Vinčenco Pilc, drugu Fjorentinac Đovani Bočini, a treću bečki skulptor Antonio Vagner.
Odmah po objavljivanju rezultata u krugovima kritičara i u beogradskoj štampi pojavili su se kritički tekstovi o projektima, i radu komisije, pa i pravilima konkursa.
Godine 1873. u novembru, posle svega, konačno je odlučeno da za spomenik bude realizovan projekat poznatog vajara Enrika Pacija.
- Izbor skulptora valja razumeti i u svetlosti tada bliskih srpsko-italijanskih odnosa, kao i delatnosti Luiđija Joaninija italijanskog generalnog konzula u Beogradu, koji je gajio simpatije prema Srbima. Takođe, tu je i prijateljstvo Anastasa Jovanovića, dvorskog fotografa bliskog dinastiji Obrenović i ličnog prijatelja kneza Mihaila sa Pacijem - objašnjava Neda Kovačević.
I tako je na kraju upravo ovaj italijanski umetnik dobio da vaja srpskog kneza. Spomenik je otkriven 19. decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović i sve do danas je ostao najpopularnije mesto Beograda kao i jedan od njegovih najvećih simbola.
(Istorijski zabavnik)
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(0)