Stara imena koja su danas potpuno zaboravljena: Ovako su se zvali naši preci kada su Turci došli da ih popisuju 1455. godine
Ovoga puta naišli smo na popis srpskog stanovništva, koji su napravili Turci 1455. u oblasti kojom su vladali Brankovići.

Interesantno je to što je uz svako dodato ime bilo priloženo i ime oca ili bliža odrednica po kojoj će se osoba raspoznati, pa se tako na spisku našao i Mićun Siromah.
Ovom prilikom odabrano je za vas 30 “arhaičnih” imena koja nas vraćaju u prošlost i za koja ćete danas retko gde čuti.
ARSENIJE – muževan
Možda vas zanima:

Stari su govorili da su ova 4 muška i ženska imena povezana sa anđelima: Veruje se da donose sreću za ceo život
Pogledajte spisak imena za koja se nekada verovalo u predanjima da su povezana sa anđelima

MOŽETE LI DA POGODITE? Ovo je 10 najčešćih imena na svetu, a jedno je prilično popularno i u Srbiji
Statistika je rekla svoje.
Možda vas zanima:

Stari su govorili da su ova 4 muška i ženska imena povezana sa anđelima: Veruje se da donose sreću za ceo život
Pogledajte spisak imena za koja se nekada verovalo u predanjima da su povezana sa anđelima

MOŽETE LI DA POGODITE? Ovo je 10 najčešćih imena na svetu, a jedno je prilično popularno i u Srbiji
Statistika je rekla svoje.
Možda vas zanima:

Stari su govorili da su ova 4 muška i ženska imena povezana sa anđelima: Veruje se da donose sreću za ceo život
Pogledajte spisak imena za koja se nekada verovalo u predanjima da su povezana sa anđelima

MOŽETE LI DA POGODITE? Ovo je 10 najčešćih imena na svetu, a jedno je prilično popularno i u Srbiji
Statistika je rekla svoje.
* Arsenije Čarnojević je bio pećki patrijarh i vođa velike seobe Srba, a potom mitropolit i patrijarh Srba u Austriji
BELOSAV – belina, simbol čestitosti, a slav označava Slovena
* Ime potiče iz staroslovenskih vremena kada su najrasprostranjenija bila tzv. “dvočlana imena”, sastavljena od dve poželjne osobine ili karakteristike.
VRATKO
* Vratko Nemanjić, u narodnoj tradiciji poznat kao Jug Bogdan, bio je otac 9 braće Jugovića i Milice koja je bila udala za kneza Lazara Hrebeljanovića.
GOSTERAD – gostoljubiv
DABIŠA/DABO/DABIŽIV – izvedeno od imena staroslovenskog boga Dajboga, božanstva koje daje život Zemlji, Sunce i kišu
ĐURAĐ – zemljoradnik
* Tako se zvao srpski despot i drugi sin Vuka Brankovića, vladar Smedereva, poslednje srpske prestonice u srednjem veku pre pada pod tursku vlast
EVGENIJE – blagorodan, plemenit
ŽITOMIR – kovanica nastala od “života” i “mira”
ZAVIDA – zaštitno ime, kome mogu samo zavideti
* Tako se zvao jedan od srpskih vlastelina iz raške dinastije Vukanovića, otac Stefana Nemanje, osnivača dinastie Nemanjić
IVŠA/IVKO/IVČEK – slovensko svešteno drvo
JABLAN – visok i lep kao istoimeno drvo
KOČOPAR
* U prošlosti je živeo Kočapar Branislavljević, srpski knez koji je vladao Dukljom od 1102. do 1103, pod upravom velikog župana Raške Vukana.
LAKETA/LAKO – onaj kome Bog pomaže
LJUBAN – rođen iz ljubavi, onaj kome se želi da u životu ima mnogo ljubavi
MUTIMIR – onaj koji narušava mir
NIKODIM/NIKODIJE – pobeda naroda, narod pobeđuje
NJEGOSLAV/NJEGOMIR/NJEGOVAN – onaj koji čuva mir
OBRETEN/OBREN/OBRENKO – koji se obreo negde
* Obren Martinović bio je otac kralja Milana Obrenovića
PRIBISLAV – onaj kome se želi da stekne slavu
* Pribislav ili Prvoslav Mutimirović bio je srpski vladar iz dinastije Vlastimirovića, koja je po zvaničnoj istoriji, Srbe dovela na Balkansko poluostrvo
RISTAN/RISTIVOJE – pomazanik
SRDAN – sluga
TVRTKO – onaj koji je tvrd, čvrst, izdržljiv
* Tvrtko I Kotromanić bio je srpski ban iz 14. veka, kralj srednjovekovne Bosne. Krunisan je i za kralja Srbije iako nikada nije uspostavio potpunu vlast u Srbiji.
ĆIRJAK – gospodnji
UMILJEN – mio, umilan
FILIMON – ljubljeni, onaj koji je ljubljen
HRANISLAV – onaj koji hrani i čuva Slovene
CVJETIN – lep poput cveta
ČASLAV – onaj koga očekuje slava
Velikaš u prošlosti – Časlav Klonimirović, srpski vladar koji je vladao Srbijom tokom druge četvrtine X veka. Poslednji poznati vladar iz dinastije Vlastimirovića.
ŠUMENKO – nastalo do reči “šuma”

Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(0)