Mostarska petlja već decenijama predstavlja jednu od nezaobilaznih saobraćajnica u Beogradu, a građena je s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka.
Na mestu na kojem se danas nalazi nekada je bio kružni tok, koji je dobio ime Mostar po mostu koji je svake godine odnosila nabujala Mokroluška reka.
Kroz prestonicu je tada prošao autoput, a petlja je, u početku, zbunjivala vozače, koji su morali da se priviknu i nauče da se snađu u pravom malom saobraćajnom lavirintu. U to doba, putevi sa više traka u jednom pravcu bili su novima, pa je prestrojavanje mnogim vozačima bilo velika nepoznanica.
Ovaj deo grada nosio je naziv Mostar i pre izgradnje petlje, mada mnogi sadašnji stanovnici prestonice misle da je ime vezano isključivo za završetak Gazele i neobični raspored saobraćajnica koje vijugaju ispod mosta.
No, ''Mostar'' je zapravo dobio ime znatno ranije. U sećanjima starih Beograđana dugo je ostala priča kako je nekada, trasom autoputa, odnosno današnjom Ulicom Franše d’Eperea tekla Mokroluška reka. Ona je povezivala izvore iz Malog Mokrog Luga i praveći vodotok kroz ovu kotlinu ulivala se u Savu ispod današnje petlje.
Sada je ta reka kaptirana i teče ispod ulice, kroz podzemni kolektor. To je armirano-betonski tunel dimenzija 5,5 sa 5,5 metara. Voda i danas huči tuda, ali daleko od očiju Beograđana.
Mokroluška reka je krajem 19. i početkom 20. veka s proleća umela da nabuja i da odnese drveni most kojim su ondašnji varošani prelazili ka Senjaku. Kako su svake godine posle bujica nanovo morali da popravljaju most, tako su stari žitelji našeg grada ovo mesto i prozvali - Mostar.
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
NEVIDLJIVI GRAD: Otkrijte mesto gde su temelji Srbije i gde je pešački prelaz naslikan u tri boje
Uroševac, grad na Kosovu i Metohiji, ima izuzetnu simboliku: u njemu se nalazi grob poslednjeg srpskog cara. Međutim, ovaj grad krije i jedan neverovatan urbanistički detalj, koji se decenijama prepričava – jedinstveni pešački prelaz naslikan u tri boje, svedok jedne zaboravljene epohe.
KAMEN KOJI JAUČE: Zašto se na Planini Cer i danas čuju glasovi i legenda o prokletstvu ratnika
Planina Cer u Mačvi je mesto jedne od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza herojske priče krije se jeziva legenda. Otkrivamo zašto se na vrhovima Cera i danas, po mraku, navodno čuju neobični zvuci, i kako su specifične stene planine povezane sa dušama palih ratnika.
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
Komentari(0)