Šta kažu stručnjaci na ovo?
Obično se čuju dva razloga protiv konstrukcije po meni:
po meni označava fizički dodir, pa zato treba reći po mom mišljenju;
po je predlog s mesnim značenjem, pa treba upotrebiti prema mom mišljenju.
Ni jedno ni drugo nije tačno.
Možda vas zanima:
"PO MALO" ILI "POMALO"? Svi greše zbog JEDNE STVARI, a ispravno je UPRAVO OVAKO
Kako se piše "po malo" ili "pomalo"?
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "iako" ili "i ako"?
Samo jedno je ispravno.
Možda vas zanima:
"PO MALO" ILI "POMALO"? Svi greše zbog JEDNE STVARI, a ispravno je UPRAVO OVAKO
Kako se piše "po malo" ili "pomalo"?
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "iako" ili "i ako"?
Samo jedno je ispravno.
Možda vas zanima:
"PO MALO" ILI "POMALO"? Svi greše zbog JEDNE STVARI, a ispravno je UPRAVO OVAKO
Kako se piše "po malo" ili "pomalo"?
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "iako" ili "i ako"?
Samo jedno je ispravno.
Obe ove reči imaju osnovno, fizičko značenje, ali i mnoga izvedena značenja, što potvrđuje po više navedenih njihovih značenja u rečnicima. Tako se za po navodi značenje „s obzirom na koga ili šta, što se tiče koga, čega“ (RSJ, I.2.z) i daje primer Po meni može da radi šta hoće.
Taj proces prenošenja značenja i skraćivanja sasvim je prirodan u svakom jeziku: jezička ekonomija i povezivanje pojmova koji su u bliskoj vezi nalažu da umesto moje mišljenje kažemo ja (metonimija) ili da, po uzoru na fizičko mesto, po upotrebimo u apstraktnom značenju (metafora).
Dakle, jezički je ispravno koristiti i po meni i po mom mišljenju i prema mom mišljenju i nema razloga zabranjivati nijednu od tih konstrukcija. Ipak, kraći oblik po meni češće se može sresti u neformalnijoj upotrebi nego u zvaničnoj.
Navedeni argumenti važe i za konstrukcije s bilo kojim licem: po njemu, po Marku Jovanoviću…
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)