Nezapamćena svadba u Šumadiji SVINJA OD POLA TONE, ženski dever, zaboravljeni običaji, TORTA NA 19 SPRATOVA i 1000 zvanica (FOTO/VIDEO)
Svi običaji na jednom mestu!
Svadba kakvu su priredili mladenci Jovana iz Selevca i Nikola iz sela Veliko Krčmare danas se gotovo i ne viđa. Hiljadu zvanica, torta od 19 spratova i svi stari običaji ispoštovani, deo su nezaboravnog slavlja koje su priredili u Rači, piše RTS, a prenosi Blic.
Nijedan običaj nije preskočen - stari svat izveo je mladoženju, izgovorio molitvu, a onda su svatovi pošli po mladu.
Po starom i dobro poznatom običaju, mladoženja je prvo pucao u jabuku, mladu je "prodavala" sestra, a davno zaboravljeni običaj - kupovina petla, ovde je bio ispoštovan.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Nije izostalo ni kićenje barjaka, a veliko slavlje preselilo se u šator. Svekrva iznela pogaču i - prolazeći pored okupljenih svatova, pronela i zlato za mladu, buduću snajku, opisao je RTS atmosferu u jednoj od epizoda svog serijala "Svadba iz mog kraja."
Mladoženja nije prepuštao meni slučaju, pa je za sa svog gazdinstva posebno za veselje uzeo svinju od čak više od 450 kilograma, uz sve ostale bogate mesne đakonije. Ono što je još bilo nesvakidašnje na ovom veselju je i mladina torta od čak 19 spratova.
Dever je mladi poklonio cipele, u koje je stavio novčanice, kako je ne bi žuljale, dok je mladoženja od tašte dobio zlato.
Kada svatovi požele da krenu nazad moraju da plate otvaranje kapije svekru i starojku.
Običaj na svadbi je da mladini roditelji ne prisustvuju samom činu venčanja, pa nakon odlaska mladenaca, počinje svečani ručak za mladine goste u dvorištu njene porodice.
Po dolasku mladenaca i svatova kod mladoženje, takođe slede brojni svadbeni običaji - od dizanja nakončeta, preko bacanja sita, sedenja svekrvi u krilu, do prenošenja preko praga i odlaska u spavaću sobu.
(RTS, Blic)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Komentari(0)