ŠTA ZAPRAVO „bre gidi džanum“ ZNAČI? Ova mantra povezuje Dragana Kojića Kebu, Koštanu i svahili pleme Masai, ali šta predstavlja
Odakle uopšte reč džanum u srpskom jeziku, a onda i ova mantra?
Bez vesele numere „Bre gidi džanum“ Dragana Kojića Kebe, ne može da prođe veselje, a da li ste se nekad zapitali šta ova fraza zapravo znači?
Dragan Kojić Keba je upitan za komentar povodom zabrane koncerta srpskih pevača u Puli, između ostalog rekao i „Bre gidi džanum za dušmani“ i podsetio nas na njegovu mantru koju smo još davnih dana svi oberučke prihvatili, a da ni ne znamo šta zapravo znači.
Šta znači „bre gidi džanum“?
Stara pesma Dragana Kojića Kebe „Bre gidi džanum“ i danas se vrlo često može čuti. Većini je bila zagonetka šta zapravo znače reči naziva ove numere. Bilo je raznih nagađanja, a poslednji podatak kaže da je značenje naslova “Ne brini dušo”.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Lepote Srbije ilustracija/T.T.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Pevač u pesmi uverava svoju voljenu u njegovu ljubav i aludira da ona ne treba da obraća pažnju na to šta joj drugi o njemu govore. Interesantan tekst i ritmična melodija učinili su da kroz sve ove godine ona bude i ostane veliki hit.
Kako piše „Vukajlija“, mantra koju izgovara Dragan Kojić Keba u ranim radovima je fraza koju, po jačini, možemo poistovetiti sa ultimativnim hedonističkim načelom svahili plemena „Hakuna Matata“ ili Meher Babinim „Don’t worry – be happy“.
Ko je gledao crtani film Kralj lavova verovatno već zna šta znači hakuna matata? Ovo je fraza iz istočnoafričkog jezika svahili koja je postala poznata zahvaljujući pesmi iz pomenutog filma, a peva o tome da ne treba misliti na prošlost već živeti u sadašnjem trenutku. U bukvalnom prevodu hakuna matata znači bez brige, ne brini, odnosno nema problema.
“Džanum” je reč koja potiče iz turskog jezika i znači “dušo moja” ili “srce moje”.
Iz turskog je u naš jezik stigla veoma davno, a to vidimo po starim pesmama u kojima se ova reč pominje. Zbog svog, rekli bismo, prilično poetskog značenja, može se naći u priličnom broju stihova.
Pominje se i u “Koštani” Bore Stankovića kad Koštana peva: “Bre gidi, džanum, Stojanke, Stojanke, bela Vranjanke”, ili kad hadži-Toma kaže: “U moju kuću kad se ulazilo, pevala se pesma: ‘More, vrćaj konja, Abdul-Ćerim ago, tugo, vrćaj konja, pišman će da bidneš. More, ne vrćam ga, džanum, mlad Stameno, tugo, ne vrćam ga, da znam da poginem!’”
Helena King i Vida Metenson, vaspitačice u Vranju
Iz drame, reč je stigla i u istoimeni film. Koštana tako peva “Džanum nasred sela”, pesmu koju su kasnije izvodile mnoge pevačice narodne muzike, ali koju je najviše proslavila legendarna Vasilija Radojčić.
U nešto novijoj istoriji “džanum” u svojim pesmama pominju i Hanka Paldum, Dragan Kojić Keba i sada, mlada pevačica Teodora Pavlovska, koja nastupa pod umetničkim imenom Teya Dora i koja je uradila naslovnu numeru za seriju “Južni vetar: na granici”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
Komentari(1)
Zaboravili ste u svim pesmama gde se spominje džanum da kažete da i Jordan Nikolić izvodi pesmu džanum zađe sunce, koju je kasnije interpretirala grupa legende. Pozdrav.