ŠTA ZAPRAVO „bre gidi džanum“ ZNAČI? Ova mantra povezuje Dragana Kojića Kebu, Koštanu i svahili pleme Masai, ali šta predstavlja
Odakle uopšte reč džanum u srpskom jeziku, a onda i ova mantra?
Bez vesele numere „Bre gidi džanum“ Dragana Kojića Kebe, ne može da prođe veselje, a da li ste se nekad zapitali šta ova fraza zapravo znači?
Dragan Kojić Keba je upitan za komentar povodom zabrane koncerta srpskih pevača u Puli, između ostalog rekao i „Bre gidi džanum za dušmani“ i podsetio nas na njegovu mantru koju smo još davnih dana svi oberučke prihvatili, a da ni ne znamo šta zapravo znači.
Šta znači „bre gidi džanum“?
Stara pesma Dragana Kojića Kebe „Bre gidi džanum“ i danas se vrlo često može čuti. Većini je bila zagonetka šta zapravo znače reči naziva ove numere. Bilo je raznih nagađanja, a poslednji podatak kaže da je značenje naslova “Ne brini dušo”.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Lepote Srbije ilustracija/T.T.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Možda vas zanima:
KAKO JE ŽIVELA PRAVA KOŠTANA PO KOJOJ JE NAPISANA KNJIGA: Božanski lepa, a prokleta da doživotno bude nesrećna
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
OVAKO JE IZGLEDALA PRAVA KOŠTANA BORE STANKOVIĆA Sudbina joj je bila još tragičnija od one u drami (FOTO)
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Pevač u pesmi uverava svoju voljenu u njegovu ljubav i aludira da ona ne treba da obraća pažnju na to šta joj drugi o njemu govore. Interesantan tekst i ritmična melodija učinili su da kroz sve ove godine ona bude i ostane veliki hit.
Kako piše „Vukajlija“, mantra koju izgovara Dragan Kojić Keba u ranim radovima je fraza koju, po jačini, možemo poistovetiti sa ultimativnim hedonističkim načelom svahili plemena „Hakuna Matata“ ili Meher Babinim „Don’t worry – be happy“.
Ko je gledao crtani film Kralj lavova verovatno već zna šta znači hakuna matata? Ovo je fraza iz istočnoafričkog jezika svahili koja je postala poznata zahvaljujući pesmi iz pomenutog filma, a peva o tome da ne treba misliti na prošlost već živeti u sadašnjem trenutku. U bukvalnom prevodu hakuna matata znači bez brige, ne brini, odnosno nema problema.
“Džanum” je reč koja potiče iz turskog jezika i znači “dušo moja” ili “srce moje”.
Iz turskog je u naš jezik stigla veoma davno, a to vidimo po starim pesmama u kojima se ova reč pominje. Zbog svog, rekli bismo, prilično poetskog značenja, može se naći u priličnom broju stihova.
Pominje se i u “Koštani” Bore Stankovića kad Koštana peva: “Bre gidi, džanum, Stojanke, Stojanke, bela Vranjanke”, ili kad hadži-Toma kaže: “U moju kuću kad se ulazilo, pevala se pesma: ‘More, vrćaj konja, Abdul-Ćerim ago, tugo, vrćaj konja, pišman će da bidneš. More, ne vrćam ga, džanum, mlad Stameno, tugo, ne vrćam ga, da znam da poginem!’”
Helena King i Vida Metenson, vaspitačice u Vranju
Iz drame, reč je stigla i u istoimeni film. Koštana tako peva “Džanum nasred sela”, pesmu koju su kasnije izvodile mnoge pevačice narodne muzike, ali koju je najviše proslavila legendarna Vasilija Radojčić.
U nešto novijoj istoriji “džanum” u svojim pesmama pominju i Hanka Paldum, Dragan Kojić Keba i sada, mlada pevačica Teodora Pavlovska, koja nastupa pod umetničkim imenom Teya Dora i koja je uradila naslovnu numeru za seriju “Južni vetar: na granici”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Komentari(1)
Zaboravili ste u svim pesmama gde se spominje džanum da kažete da i Jordan Nikolić izvodi pesmu džanum zađe sunce, koju je kasnije interpretirala grupa legende. Pozdrav.