ZAŠTO NA VASKRS TRADICIONALNO JEDEMO JAJA? Evo odakle dolazi ovaj običaj i kako je sve nastalo
Da li ste ovo znali?
Gotovo da ne postoji domaćinstvo koje na Vaskrs ne praktikuje šarena kuvana jaja na svojoj trpezi. Mališani pored ovoga uživaju i u čokoladnim poslasticama sa prazničnom tematikom kao što su čokoladne zeke i čokoladna jaja.
Ova tradicija datira već dugi niz godina i povezana je sa Velikim postom i hrišćanskom istorijom. Tokom svih šest nedelja hrišćani se odriču konzumiranja hrane životinjskog porekla uključujući mlečne proizvode i jaja.
Možda vas zanima:
Ovo je strogo zabranjeno raditi na Vaskrs, veruje se da tako privlačite nesreću: Nikako ne smete zaspati pre pronoći jer će vas stalno pratiti 1 loša stvar
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik - Vaskrs, koji se proslavlja u miru, sreći, ljubavi sa najmilijima!
Danas je Veliki četvrtak: Strogo je zabranjeno bilo kakvo veselje, a ove običaje morate da ispoštujete
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliki četvrtak, sećanje na poslednju večeru Isusa Hrista sa učenicima.
Možda vas zanima:
Ovo je strogo zabranjeno raditi na Vaskrs, veruje se da tako privlačite nesreću: Nikako ne smete zaspati pre pronoći jer će vas stalno pratiti 1 loša stvar
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik - Vaskrs, koji se proslavlja u miru, sreći, ljubavi sa najmilijima!
Danas je Veliki četvrtak: Strogo je zabranjeno bilo kakvo veselje, a ove običaje morate da ispoštujete
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliki četvrtak, sećanje na poslednju večeru Isusa Hrista sa učenicima.
Možda vas zanima:
Ovo je strogo zabranjeno raditi na Vaskrs, veruje se da tako privlačite nesreću: Nikako ne smete zaspati pre pronoći jer će vas stalno pratiti 1 loša stvar
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik - Vaskrs, koji se proslavlja u miru, sreći, ljubavi sa najmilijima!
Danas je Veliki četvrtak: Strogo je zabranjeno bilo kakvo veselje, a ove običaje morate da ispoštujete
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliki četvrtak, sećanje na poslednju večeru Isusa Hrista sa učenicima.
Današnja čokoladna predstavljaju interesantan spoj verskog običaja i slatkiša koje deca ali odrasli prosto obožavaju. Uz poštovanje verskih običaja, našli su način da se zaslade, ali zašto baš jaja?
Jaja su oduvek bila simbol života i plodnosti. Hrišćani su ih prihvatili kao simbol Vaskrsenja Isusa Hrista. Vaskrsenje je simbolizovano kroz ljusku jajeta, koja predstavlja grobnicu u kojoj je bio, dok pile koje izlazi iz ljuske predstavlja samog Isusa Hrista koji je izašao iz groba.
Tradicija jedenja jaja ima i svoju praktičnu ulogu. Hrišćani su se odrekli svih životinjskih proizvoda, ali su kokoške i dalje nosile jaja. Stoga su ih ljudi kuvali i ukrašavali bojama, a zatim ih jeli kasnije na ovaj praznik.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)