ZAŠTO NA VASKRS TRADICIONALNO JEDEMO JAJA? Evo odakle dolazi ovaj običaj i kako je sve nastalo
Da li ste ovo znali?
Gotovo da ne postoji domaćinstvo koje na Vaskrs ne praktikuje šarena kuvana jaja na svojoj trpezi. Mališani pored ovoga uživaju i u čokoladnim poslasticama sa prazničnom tematikom kao što su čokoladne zeke i čokoladna jaja.
Ova tradicija datira već dugi niz godina i povezana je sa Velikim postom i hrišćanskom istorijom. Tokom svih šest nedelja hrišćani se odriču konzumiranja hrane životinjskog porekla uključujući mlečne proizvode i jaja.
Možda vas zanima:
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
Možda vas zanima:
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
Možda vas zanima:
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
Današnja čokoladna predstavljaju interesantan spoj verskog običaja i slatkiša koje deca ali odrasli prosto obožavaju. Uz poštovanje verskih običaja, našli su način da se zaslade, ali zašto baš jaja?
Jaja su oduvek bila simbol života i plodnosti. Hrišćani su ih prihvatili kao simbol Vaskrsenja Isusa Hrista. Vaskrsenje je simbolizovano kroz ljusku jajeta, koja predstavlja grobnicu u kojoj je bio, dok pile koje izlazi iz ljuske predstavlja samog Isusa Hrista koji je izašao iz groba.
Tradicija jedenja jaja ima i svoju praktičnu ulogu. Hrišćani su se odrekli svih životinjskih proizvoda, ali su kokoške i dalje nosile jaja. Stoga su ih ljudi kuvali i ukrašavali bojama, a zatim ih jeli kasnije na ovaj praznik.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)