NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
Ovo su njegovi najbolji citati koji će svakog pravog Srbina pogoditi pravo u srce.
Obraćanje vojnicima tokom Kolubarske bitke
“Probudite se, ljudi, osvestite se. Ako sad Švabu ne zadržimo, nikada ga ne zadržasmo. Ako dopustimo da nas sad pregazi propali smo… A, kažem vam, pazite, kad ga poteramo, biće velike tutnjave, napraviće se čudo od njega, da će ceo svet seiriti”.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Iz razgovora sa svojim nadređenim, vojvodom Radomirom Putnikom
“Neću u ovom času nikoga da slušam, kad radim posao za koji nosim odgovornost! Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome! Dajte komandu kom hoćete, ali dokle ja komandujem armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju!”
Wikipedia
“Bila bi neoprostiva pogreška da stalno branimo celom armijom svaki korak odstupanja. Meni treba da se trupe urede, odmore, da dođu sebi, da bih mogao sa njima izvesti napad.”
“Rešio sam da sa celom armijom, sutra 20. novembra, u 3 časa. ujutru preduzmem napad na neprijatelja. Obe ostale armije i delovi Užičke vojske u isto vreme preduzeće napad. Napad pripremiti artiljerijskom vatrom. Preporučujem što jaču prikupljenost i jaku vezu sa srednjim delovima. Nemarljivost u potpomaganju susednih delova smatraću kao zločin. S punom voljom i nadom u Boga, napred, junaci!. Ko sme taj može. Ti ne znaš za strah, a ko ne zna za strah, taj bije i ide napred. Nema “teško“. Neću da čujem danas tu reč!”
Wikipedia
Iz Mišićevih memoara o Balkanskim ratovima
“Iz svih mojih dotadašnjih službenih iskustava došao sam do zaključka da kod velikog broja naših oficira, naročito onih na većim položajima, nedostaje dovoljno muškosti da po važnim pitanjima kažu svoje pravo mišljenje u prisustvu starijih ili pretpostavljenih starešina. Nalazim da je to velika mana, koja u odsudnim trenucima koči naše inače vrlo spremne i odvažne više komandante u ispoljavanju lične inicijative, toliko potrebne u ratnim operacijama. Zbog tog je potrebno ceo naš oficirski kor u vaspitanju podsticati na razumnu ličnu inicijativu, kako u mirno, tako i u ratno vreme.”
“Ništa nije gore u ratu, od bojazni od odgovornosti”
“U ratnom vremenu ništa gore ne može demoralisati i najbolje trupe, nego kad osete da se komandant sa svojim štabom prvi povlači. U kritičnim trenucima komandant mora lično da se angažuje, da sokoli i podstiče na istrajnost svoje trupe.”
Šta je Mišićev pomoćnik rekao o vojvodi
“U danima krize malo govori, gotovo nikako ne spava, stalno misli o događajima i sve ih održava u zajednici. Zapovesti, kao i mnoge druge stvari operativne prirode uvek sam lično radi. Zapovesti su mu originalne, ne odgovaraju uobičajenoj formi, ali u sebi uvek imaju nešto poezije. Na duh starešina vrlo povoljno dejstvuje; za vreme operacije vrlo agilan; o najsićušnijoj stvari vodi računa i na ishod najmanjeg događaja želi da utiče. Sa komandantima neverovatno se vešto ophodi. Jednoga oprezno hvali, drugoga pažljivo prekorava. Uvek lično sa svima opšti; u ophođenju je kategoričan, ali prost. Bezuslovno uvek prima odgovornost na sebe – i time se najviše odvaja od ostalih komandanata. Od Vrhovne komande ne traži odobrenje svojih projekata; susednim komandantima uvek izlazi u susret i savetima i pomaganjem do krajnjih mogućih granica. Uvek odvažan, uvek odlučan, neobično vredan, neverovatno izdržljiv na poslu, pamćenja vrlo jakog, tačan i jak u oceni terenskih odnosa i prilika, neobično ustrajan u ostvarivanju svojih zamisli, mek, nežan, prost, bez ceremonije i plemenitog srca…”
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Komentari(0)