NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.

Ovo su njegovi najbolji citati koji će svakog pravog Srbina pogoditi pravo u srce.
Obraćanje vojnicima tokom Kolubarske bitke
“Probudite se, ljudi, osvestite se. Ako sad Švabu ne zadržimo, nikada ga ne zadržasmo. Ako dopustimo da nas sad pregazi propali smo… A, kažem vam, pazite, kad ga poteramo, biće velike tutnjave, napraviće se čudo od njega, da će ceo svet seiriti”.
Možda vas zanima:

MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.

Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
Možda vas zanima:

MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.

Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
Možda vas zanima:

MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.

Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
Iz razgovora sa svojim nadređenim, vojvodom Radomirom Putnikom
“Neću u ovom času nikoga da slušam, kad radim posao za koji nosim odgovornost! Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome! Dajte komandu kom hoćete, ali dokle ja komandujem armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju!”

“Bila bi neoprostiva pogreška da stalno branimo celom armijom svaki korak odstupanja. Meni treba da se trupe urede, odmore, da dođu sebi, da bih mogao sa njima izvesti napad.”
“Rešio sam da sa celom armijom, sutra 20. novembra, u 3 časa. ujutru preduzmem napad na neprijatelja. Obe ostale armije i delovi Užičke vojske u isto vreme preduzeće napad. Napad pripremiti artiljerijskom vatrom. Preporučujem što jaču prikupljenost i jaku vezu sa srednjim delovima. Nemarljivost u potpomaganju susednih delova smatraću kao zločin. S punom voljom i nadom u Boga, napred, junaci!. Ko sme taj može. Ti ne znaš za strah, a ko ne zna za strah, taj bije i ide napred. Nema “teško“. Neću da čujem danas tu reč!”
Wikipedia
Iz Mišićevih memoara o Balkanskim ratovima
“Iz svih mojih dotadašnjih službenih iskustava došao sam do zaključka da kod velikog broja naših oficira, naročito onih na većim položajima, nedostaje dovoljno muškosti da po važnim pitanjima kažu svoje pravo mišljenje u prisustvu starijih ili pretpostavljenih starešina. Nalazim da je to velika mana, koja u odsudnim trenucima koči naše inače vrlo spremne i odvažne više komandante u ispoljavanju lične inicijative, toliko potrebne u ratnim operacijama. Zbog tog je potrebno ceo naš oficirski kor u vaspitanju podsticati na razumnu ličnu inicijativu, kako u mirno, tako i u ratno vreme.”
“Ništa nije gore u ratu, od bojazni od odgovornosti”
“U ratnom vremenu ništa gore ne može demoralisati i najbolje trupe, nego kad osete da se komandant sa svojim štabom prvi povlači. U kritičnim trenucima komandant mora lično da se angažuje, da sokoli i podstiče na istrajnost svoje trupe.”
Šta je Mišićev pomoćnik rekao o vojvodi
“U danima krize malo govori, gotovo nikako ne spava, stalno misli o događajima i sve ih održava u zajednici. Zapovesti, kao i mnoge druge stvari operativne prirode uvek sam lično radi. Zapovesti su mu originalne, ne odgovaraju uobičajenoj formi, ali u sebi uvek imaju nešto poezije. Na duh starešina vrlo povoljno dejstvuje; za vreme operacije vrlo agilan; o najsićušnijoj stvari vodi računa i na ishod najmanjeg događaja želi da utiče. Sa komandantima neverovatno se vešto ophodi. Jednoga oprezno hvali, drugoga pažljivo prekorava. Uvek lično sa svima opšti; u ophođenju je kategoričan, ali prost. Bezuslovno uvek prima odgovornost na sebe – i time se najviše odvaja od ostalih komandanata. Od Vrhovne komande ne traži odobrenje svojih projekata; susednim komandantima uvek izlazi u susret i savetima i pomaganjem do krajnjih mogućih granica. Uvek odvažan, uvek odlučan, neobično vredan, neverovatno izdržljiv na poslu, pamćenja vrlo jakog, tačan i jak u oceni terenskih odnosa i prilika, neobično ustrajan u ostvarivanju svojih zamisli, mek, nežan, prost, bez ceremonije i plemenitog srca…”
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)