DANAS SLAVIMO SVETE ERMILA I STATONIKA Stavili su ih u mrežu i bacili u Dunav, imali su veliku povezanost sa Beogradom
Pravoslavna crkva 26. januar praznuje kao dan posvećen mučenicima Ermilu i Stratoniku koji su stradali kao žrtve započetog sukoba između Konstantina Velikog i Licijanija.
Ermil i Stratonik su stradali oko 314. ili 315. godine za vreme vladavine cara Licinija u istočnom delu Rimskog carstva i vladavine cara Konstantina Velikog na Zapadu.
Crkva danas slavi svete mučenike Ermila i Stratonika, koji su jedni od najstarijih poznatih hrišćanskih mučenika Singidunuma, današnjeg Beograda.
Možda vas zanima:
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Možda vas zanima:
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Možda vas zanima:
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Njih dvojica su stradala oko 314. ili 315. godine za vreme vladavine cara Licinija u istočnom delu Rimskog carstva i vladavine cara Konstantina Velikog na Zapadu nakon donošenja Milanskog edikta.
Neki teolozi smatraju da su stradali kao žrtve započetog sukoba između Konstantina Velikog i Licinija.
Ermil je bio đakon u Singidunimu i zbog svoje vere je dospeo u zatvor.
On je ostao čvrst u svojoj veri, a tokom boravka u zatvoru upoznao je vojnika Stratonika.
Stratonik je takođe bio hrišćanin, i na kraju je zajedno stradao sa Ermilom.
Obojica su pretrpeli strašno mučenje, a stigla ih je strašna smrt - zajedno su stavljeni ujednu mrežu i bačeni u Dunav.
Posle tri dana njihova tela je izbacila voda na obalu i hrišćani su ih sahranili nedaleko daleko od Beograda.
Za spas duša onih ljudi koji su mučeni, danas valja upaliti sveću u crkvi i pomoliti se uz iskrenu molitvu iz srca.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Komentari(0)