KNEZ MILAN OBRENOVIĆ SREBRNIM BUDAKOM UDARIO TEMELJ SRPSKIM ŽELEZNICAMA Pruga bila uslov sa Berlinskog kongresa

17:00

Kultura 0

Niš je 1884. postao najvažnija železnička raskrsnica na Balkanu

KNEZ MILAN OBRENOVIĆ SREBRNIM BUDAKOM UDARIO TEMELJ SRPSKIM ŽELEZNICAMA Pruga bila uslov sa Berlinskog kongresa
Printscreen/Ćirina železnička stanica u Višegradu

Borba srpskog naroda za slobodu, posle viševekovnog ropstva, krunisana je tokom XIX veka stvaranjem dve države, Srbije i Crne Gore.

Posle Berlinskog kongresa ove dve nezavisne države započele su svoj život unutar novih granica. Razvoj železničkog saobraćaja na ovim prostorima doživeo je ekspanziju krajem XIX i početkom XX veka, odvijajući se na teritoriji tadašnjih država: Srbije, Crne Gore, Austrougarske i Turske.

Na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost i dobijena su još četiri nova okruga–Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

KNEZ MILAN OBRENOVIĆ SREBRNIM BUDAKOM UDARIO TEMELJ SRPSKIM ŽELEZNICAMA Pruga bila uslov sa Berlinskog kongresa Printscreen/Ćirina železnička stanica u Višegradu

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Na ovom kongresu Austrougarska je pomogla Srbiji da dobije nove teritorije, ali je to uslovila sklapanjem posebne konvencije. Tom konvencijom Srbiji je nametnuta obaveza da napravi prugu od Beograda do Vranja i granice s Turskom i Bugarskom za tri godine.

U Srbiji, iscrpljenoj ratom protiv Turaka, vladala je ekonomska kriza. Država nije bila u stanju da odgovori obavezama koje su proizilazile iz sklopljene konvencije. Beč je stalno urgirao, upozoravao i pretio. Aprila 1880. Srbija je bila primorana da potpise novu konvenciju koja se isključivo odnosila na izgradnju pruge. Rok za izgradnju pruge bio je opet tri godine, odnosno 15. juni 1883. godine.

KNEZ MILAN OBRENOVIĆ SREBRNIM BUDAKOM UDARIO TEMELJ SRPSKIM ŽELEZNICAMA Pruga bila uslov sa Berlinskog kongresa Shutterstock
 

Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom 03.07.1881. godine udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj događaj zbio se „kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta“ (to mesto je u blizini današnjeg mosta „Gazela“ u Beogradu).

Radovi su kasnili pa je prvi svečani voz na pruzi Beograd–Niš zakasnio čitavih petnaest meseci.

Prvi svečani voz na novo-sagrađenoj pruzi Beograd - Niš je protutnjao Moravskom dolinom 23. 08. 1884. sa oko 200 učesnika. Većinom su bili stranci iz Pešte, Beča i Pariza.

Otpremljeni su u dva voza, u vremenskom razmaku od četiri minuta, svaki sa po devet putničkih kola. U prvom vozu bili su uglavnom pozvani gosti - stranci. Voz je svuda dočekivan sa oduševljenjem.

Program prvog putovanja je bio sledeći :

  •         23. avgusta u 08 sati ujutro održava se Božija služba na beogradskoj železničkoj stanici
  •         polazak voza u 08:30
  •         dolazak u Lapovo u 12:52
  •         doručak nuđen od strane društva svojim gostima
  •         dolazak u Niš u 17:25
  •         Naveče u 20 časova banket za putnike
  •         24. avgusta u 05:30 polazak iz Niša za Beograd
  •         dolazak u Beograd u 12:57

Redovni saobraćaj otpočeo je 03.09.1884. godine (15. septembra po Gregorijanskom kalendaru) i taj dan srpske železnice obeležavaju svake godine kao Dan železničara).

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
železnica Milan Obrenović knez milan obrenović

Komentari(0)

Loading